AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE

24. VI 2010. U svečanoj sali Skupštine grada održana je komemoracija povodom smrti arhitekte Bogdana Bogdanovića. O ličnosti i delu profesora Bogdanovića govorili su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Mako i profesor, član AAS, arhitekta Dimitrije Mladenović, čiji govor prenosimo ovde.

18. VI 2010. Sa velikim žaljenjem obaveštavamo javnost da je u Beču, u 87. godini života, preminuo ugledni član AAS arhitekta Bogdan Bogdanović.

Kroz njegovo slojevito delo graditelja i skulptora, grafičara, urbaniste, pisca i pedagoga, njegove memorijale, knjige, crteže i upamćene besede, ostaje da traje čitav obuhvat jedne izuzetne stvaralačke ličnosti kao trajan intelektualni i materijalni temelj srpske kulture i duhovni putokaz pokolenjima stvaralaca svih doba.
Bogdan Bogdanović: In memoriam.
Predlog AAS glavnom arhitekti grada.

1.II - 25.III 2010. Odlučno se protiveći odluci gradskih vlasti da se u sklopu radikalne rekonstrukcije poseče osamdesetogodišnji drvored platana u Bulevaru kralja Aleksandra, koji je predstavljao nenadoknadivu estetsku, kulturno-istorijsku i ekološku vrednost Beograda, AAS je:
1.objavila Molbu za spas platana koju je potpisalo više od 11000 ljudi iz zemlje i sveta, a među njima brojne javne ličnosti, akademici i ugledni stručnjaci;
2. održala Tribinu za spas platana u Kolarčevoj zadužbini u saradnji sa Kulturno-prosvetnom zajednicom Beograda;
3. učestvovala (preko svoga predstavnika arh. Branislava Jovina) u radu Sednice Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije;
4. preko svojih predstavnika, arh. Jovina i predsednika - arhitekte Mihajla Mitrovića, učestvovala u nekoliko radio i TV emisija kao što su "Duh vremena" i "Stanje nacije" na TV B92;
5. preko svoga predstavnika S. G. Bogunovića, administrirala Facebook stranicu grupe građana "Sacuvajmo beogradske platane", koja broji preko 16.000 članova i otvorila vlastitu stranicu Akademija arhitekture Srbije na kojoj je u rubrici Diskusije prenosila stavove i mišljenja građana i stručnjaka iz zemlje i sveta;
6. uputila žalbu zbog seče platana Zaštitniku građana, koja je zavedena pod del. br. 2510.
7. objavila nekoliko saopštenja za javnost, između ostalog i Letter to the foreign authorities (Pismo stranoj javnosti), a uprkos medijskoj blokadi, i više tekstova u domaćoj štampi ("Ilustrovana Politika", "Pečat", "E-Novine" i dr.)
8. uputila Peticiju predsedniku Demokratske stranke Borisu Tadiću.

1.II 2010. Akademija arhitekture je uputila apel institucijama čija društvena misija i autoritet mogu da doprinesu odustajanju od najavljene seče 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Istovremeno, Akademija je angazovana na administriranju Facebook grupe "Sacuvajmo beogradske platane", koja do ovog datuma broji 7500 clanova. (vidi detaljnije)

12. V 2009. Ruska akademija arhitekture i graditeljskih nauka ukazala je čast Akademiji arhitekture Srbije izabravši za svog člana predsednika AAS - arhitektu Mihajla Mitrovića. Mitrović je tako postao trideseti inostrani član Ruske Akademije arhitekture, u kojoj se, izmedju ostalih, nalaze i svetska imena kao što su Santijago Kalatrava, Paolo Portogezi, Cezar Peli, Ieoh Ming Pei, Šemetjev …

22. i 25. XI 2008. Tokom novembra meseca Akademija arhitekture Srbije je izdala dva apela. U prvom je iznet odlučan stav protivljenja izgradnji mosta preko Ade Ciganlije, u drugom predlog da se zaustavi neprimerena gradnja u porti Crkve sv. A. Nevskog na Dorcolu. (vidi detaljnije)

23. IX 2008. U Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje održan je sastanak predstavnika Akademije arhitekture Srbije sa ministrom Oliverom Dulićem i saradnicima. Mihajlo Mitrović, Branislav Jovin i Branko Bojović predložili su da se AAS stručno i kadrovski angažuje u izradi novog Zakona o prostornom planiranju i izgradnji, što je i prihvaćeno. Izmedju ostalog, ukazano je na neophodnost početka izgradnje prve etape beogradskog Metroa kao prioritetnog urbanističko-saobraćajnog i ekološkog projekta.

7.V.2008. Preko svojih predstavnika, Akademija arhitekture Srbije uzela učešća na javnoj tribini «Problemi izgradnje mosta preko reke Save, u Beogradu, na Adi» i uputila OTVORENO PISMO BUDUĆEM GRADONAČELNIKU BEOGRADA (vidi detaljnije).

31.III 2008. Akademija arhitekture Srbije uputila OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU DS BORISU TADIĆU (vidi detaljnije).

28.II 2008.
U punoj sali Umetničkog odeljenja Biblioteke grada u Beogradu održana je promocija monografije o Akademiji arhitekture
Srbije o kojoj su govorili predsednik Akademije Mihajlo Mitrović i Slobodan Mašić. Istom prilikom, uz projekciju svih radova sa konkursa "100 hotela širom Srbije", najboljim učesnicima dodeljene su nagrade. Uručena su takođe i godišnja priznanja Akademije za doprinos arhitekturi: dnevnim novinama "Danas", novinarima "Politike" Mirjani Avakumović, Ljiljani Smajlović i Draganu Vlahoviću (vidi detaljnije).

30. I 2008.
Objavljeni rezultati OPŠTEG JAVNOG REGIONALNOG ANONIMNOG KONKURSA ANKETNO-IDEJNOG REŠENJA „100 hotela širom Srbije“ (vidi detaljnije).

16. XI 2007.
Akademija arhitekture Srbije u saradnji sa firmom "Ageo" d.o.o. raspisala je javni regionalni konkurs za anketno-idejno arhitektonsko rešenje "100 hotela širom Srbije". Ideja-vodilja konkursa jeste afirmacija turističkih potencijala Srbije kroz nalaženje većeg broja tipološki raznovrsnih rešenja hotela od 10 do 50 dvokrevetnih soba za razne geografske delove Srbije (vidi detaljnije).

X 2007.
Akademija arhitekture Srbije odazvala se pozivu Urbanističkog zavoda Srbije da učestvuje u evaluaciji dosadašnjih urbanističkih rešenja za područje Savskog amfiteatra. Stručno- kritičku analizu obavili su arh. Branislav Jovin, prof. dr Dimitrije Mladenović i prof. dr Predrag Milošević (vidi detaljnije).

26. III 2007.
Povodom apela Stojana Maksimovića da Akademija stane u zaštitu njegovog dela, a povodom najavljenog javnog poziva studentima Beogradskog univerziteta za učešće na konkursu za preuredjenje unutrašnjih i spoljašnjih prostora Centra "Sava", Akademija je sazvala vanrednu sednicu. Dogovorena je hitna aktivnost i pokretanje različitih mehanizama odbrane ovog repernog dela srpske arhitekture.

23. III 2007.
U Beton-hali, u galeriji Superspace Belgrade, uz prisustvo brojnih posetilaca, otvorena je izložba 39 članova Akademije arhitekture Srbije. Uvodnu reč održao je akademik Miodrag Protić. Izložba će trajati do 5. aprila. (vidi detaljnije...)

15. III 2007.
Na redovnoj sednici Akademije Boris Podreka primljen je za inostranog člana Akademije arhitekture Srbije.

6.III 2007.
Posle Moskve i Firence, izložba radova članova Akademije arhitekture Srbije seli se u Beograd. Na izložbi koja se otvara 23. marta 2007. u Beton hali na Savskom pristaništu, radovi pojedinih autora biće predstavljeni potpunije nego na prethodnim manifestacijama.

1.III 2007.
Akademija arhitekture Srbije nastavlja tradiciju anketiranja svoga članstva. U 2000. godini sprovedena je anketa „Deset svetskih arhitekta čija su dela obeležila XX vek“, a krajem 2001. obavljena je i anketa pod nazivom:“Najznačajnija dela koja su obeležila arhitekturu Srbije u drugoj polovini XX veka“.
Opraštajući se od protekle 2006. godine u kojoj je bilo prekomernih udara na domaću arhitektonsku scenu, koju obeležavaju: nasrtanje na arhitektonsko nasleđe, bezobzirno kršenje autorskih prava arhitekata, samovolja lokalnih moćnika i brojni primeri nakazno izgrađenog PROSTORA, naročito u unutrašnjosti, AAS je pokrenula anketu pod nazivom: „Arhitektonska (ne)dela, ideje i projekti koja su u Novom III milenijumu (2000-2006) naneli štetu arhitekturi Srbije“.

31. I 2007.
U zgradi TANJUG-a održana je konferencija za štampu na temu zaštite arhitektonskog stvaralaštva. Osim članova AAS-a, sednici su prisustvovali i predstavnici Saveza arhitekata Srbije, Inženjerske komore Srbije i Društva arhitekata Beograda.

28. XI 2006.
Trideset i dva panoa sa prikazima najznačajnijih dela članova AAS-a izloženo na Godišnjoj skupštini Saveta arhitekata Centralne i Istočne Evrope (ACCEE), održanoj pod pokroviteljstvom fondacije Romualdo del Bianco, u Firenci.

19. - 22. X 2006.
Radovi članova Akademije arhitekture Srbije prikazani na međunarodnoj izložbi arhitekture «Zodčestvo» u zgradi Manježa, u Moskvi.
Povodom 50-godišnjice saradnje arhitekte, akademika i profesora Vladimira Belousova sa Beogradom, kao i zbog doprinosa koji je dao afirmaciji srpskog arhitektonskog i urbanističkog stvaralaštva u stručnoj i umetničkoj javnosti Rusije, arhitekta Vladimir Belousov primljen za inostranog člana AAS. Za vreme trajanja izložbe akademiku Belousovu svečano uručena povelja-priznanje za izuzetan doprinos afirmaciji srpske arhitekture.

8. VI 2006.
Akademija arhitekture Srbije odazvala se pozivu Urbanističkog zavoda Beograda da učestvuje u prostorno-programskoj proveri područja Ada Huje. Rešenje koje je u ime Akademije ponudio profesor dr P. V. Milošević, potom je objavljeno na naslovnoj strani časopisa “INFO” Urbanističkog zavoda (god. IV, br. 16, 2006).