Inicijative

Apeli

 

APEL AKADEMIJE ARHITEKTURE SRBIJE
Povodom seče 500 platana u Beogradu

Izloženi medijskoj sinhronizaciji kojom se pripremaju Beogradjani na ućutkivanje pred najavljenim činom ekološkog masakra Bulevara Kralja Aleksandra i seče njegovih 500 kultnih platana – profesionalna I gradjanska savest nas obavezuje da učinimo ovaj javni apel.Iako se radi o, u Evropi nezamislivom, civilizacijskom nasilju i o skrnavljenu prvorazredne kulturno-istorijske vrednosti našeg glavnog grada, komunalne službe su nas na prečac obavestile da će početkom februara poseći moćne, divovske platane jedinog našeg pravog evropskog bulevara. Doneli su odluku bez ijednog razumnog i ljudskog obraćanja Beogradjanima, bez, po zakonu obavezne, javne rasprave, osiono kao da gradjani Beograda žive na njihovom lenu i nemaju prava da raspravljaju ili odlučuju o svom dobru i dobru svojih predaka.

Uprkos svemu ovome gradjani Beograda spontano ustaju protiv kršenja svojih ljudskih prava, pišu po sporednim stranicama novina ali se i organizuju u fejsbuk grupe u zahtevima i vapaju da se spreči zeleni urbocid. Samo na fejsbuku grupe: “Sačuvajmo beogradske platane“ objavljeno je više od 7.000 molbi i zahteva da se sačuvaju platani, njihov kiseonik i njihove ambijentalne vrednosti.

Nasuprot ovome nije primećeno da se oglasila neka zvanična relevantna institucija, da brani interes i prava gradjana na svoj grad. S toga se Akademija arhitekture Srbije obraća I moli za pomoć institucije čija društvena misija i autoritet mogu da doprinesu odustajanju od najavljene seče platana. I to:

Predsednika vlade Srbije,
Ministarstva za zaštitu životne sredine
Medicinski fakultet Beograd
Srpsku akademiju nauka I umetnosti,
Zavod za zaštitu prirode Srbije,
Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije,
RTV Srbije,
Zaštitnika gradjana Beograda

Ovo je posle više bombardovanja Beograda najteža nevolja koja se nadnela nad našim gradom, pa ne učiniti ništa, u kritičnom trenutku, može da bude sučesništvo koje istorija Beograda nikad neće zaboraviti.Beograd, 1.II. 2010. g
 

 

 

Povodom izgradnje neprikladne zgrade u porti Crkve sv. Aleksandar Nevski

I

  1. Hram posvećen sv. Aleksandru Nevskom sagradjen je 1929. godine i jedno je od najznačajnijih dela Jelisavete Naćić, prve žene arhitekte u modernoj Srbiji. Jelisaveta Načić je istovremeno jedan od najznačajnijih arhitekata u Srbiji na početku 20. veka.
  2. Hram posvećen sv. Aleksandru Nevskom jedan je od najboljih primera nacionalnog romantizma u arhitekturi Srbije onoga vremena, koji je popularno nazvan srpsko-vizantijski stil.
  3. Aleksandar Nevski jedan je od najznačajnih predstavnika dinastije Jaroslavića i jedan je od nacionalnih heroja ruskog naroda. Aleksandar Nevski je pripadnik jedne od samo dve svete dinastije u celom pravoslavnom svetu. Hram sv. Aleksandra Nevskog posvećen je ovom svecu kao izraz prijateljstva srpskog i ruskog naroda. U Hramu se nalaze spomenici ratnicima iz ratova 1876-78, 1912-13, 1914-18 kao i spomenik caru Nikolaju II Romanovu.
  4. Hram sv. Aleksandra Nevskog je spomenik kulture pod zaštitom države, odnosno nadležnih institucija države.
  5. Porta hrama sv. Aleksandra Nevskog je urbanistički blok okružen ulicama Cara Dušana, Francuskom, Dositejevom i Skender Begovom. Trase navedenih ulica tj. matrica ulica prati staru fortifikaciju Beograda iz početka 18. veka.
  6. Hram sv. Aleksandra Nevskog je deo istaknutog uličnog panoa ulica Cara Dušana i Francuske. Pozicija Hrama je takva da se njegova južna fasada najbolje sagledava iz dubine Ulice cara Dušana i raskrsnice ulica Cara Dušana i Francuske. Glavni ulaz u Hram okrenut je ušću Dositejeve ulice u Ulicu cara Dušana.

 


II

  1. U ovom trenutku u porti Hram sv. Aleksandar Nevski privodi se kraju izgradnja objekta koji je nazvan „kapela za paljenje sveća sa prodavnicom“. Objekat se gradi desno od ulaza u Portu i Hram.        Kapela sa prodavnicom je nizak objekat udaljen oko 1m od ograde prema Ulici cara Dušana

  2. Iako je objekat nizak, on ipak zaklanja deo Hrama sv. Aleksandra Nevskog, odnosno pripratu Hrama posmatranog sa onih pozicija sa kojih se Hram najbolje vidi. On je zapravo ekran pred ulaznim delom Hrama. Osim toga postoji veoma jak antagonizam zidnog platna Hrama kojim dominiraju kupole i krova novog objekta izrazito oštrih formi.   

  1. Novi objekat bitno je narušio ambijent ovog dela Ulice cara Dušana, i on je u diskrepanciji sa okolnim prostorom, jer je postavljen ispred priprate Hrama, posebno gledano sa najznačajnijih vizurnih tačaka – iz Ulice cara Dušana i raskrsnice ulica Cara Dušana i Francuske.

III

  1. Uvažavamo potrebu Srpske pravoslavne crkve da ima ovakav objekat u blizini Hrama sv. Aleksandra Nevskog, ali je njegove izgradnja na ovom mestu i na ovakav način krupan arhitektonski i urbanistički promašaj.
    Objekat svojom formom i položajem narušava vizuelnu prezentaciju veoma značajnog arhitektonskog objekta koji ima status spomenika kulture.
    Novi objekat bitno narušava ambijentalnu strukturu prostora, pre svega porte crkve sv. Aleksandara Nevski, jer se pojavljuje kao ekran ispred dela Hrama. On izviruje iznad ograde parka i deluje kao prava improvizacija u ovom prostoru.
    Jednom reči, ovaj objekat degradira ceo prostor o kome je reč. To je jedna vrsta improvizacije potpuno neprimerena značaju, kvalitetu i ambijentalnoj strukturi i vrednosti ovog prostora.

  2. Izdavanje odobrenja za izgradnju kapele na ulazu u portu i hram sv. Aleksandra Nevskog na prikazan način pokazuje krajnju inkompetenciju svih gradskih službi koje su u tome učestvovale. To je nastavak i eklatantan primer tendencija koja je jako izražena u najnovijoj fazi izgradnje i rekonstrukcije Beograda, kojom prilikom se skoro po pravilu ugrožavaju i narušavaju pojedinačni spomenici kulture, zaštićeni i vredni, ali formalno nezaštićeni gradski ambijenti i prostori uopšte, što nikako ne doprinosi održavanju dostignutog nivoa vrednosti prostora odnosno urbane kulture Beograda
    Akademija arhitekture Srbije smatra da se trend degradiranja prostora Beograda mora zaustaviti.
    Akademija arhitekture Srbije predlaže:
    -         rušenje objekta u izgradnji odnosno vraćanje prostora u prethodno stanje
    -       otvaranje pitanja odgovornosti institucija i funkcionera koji su omogućili izgradnju novog objekta u porti crkve sv. Aleksandar Nevski

  

25.11. 2008.g.   Akademija arhitekture Srbije

 

 

APEL: Zaustavite rasipnički most          

Izjava gradonačelnika Beograda ”da počinje gradnja mosta preko Save”, izazvala je nevericu, ali i ve­liku zabrinutost stručne i šire javnosti.

Da li je moguće da u vreme globalne ekonomske krize, kada sve zemlje sveta pra­ve programe rigorozne štednje, Beograd započinje gradnju nefunkcionalnog mos­ta “Žirafa”, koji sa navoznim konstrukcijama, denivelisanim priključkom, sa petljom “Hipodrom” i otkupom gradjevin­skog zemljišta – treba da košta Beogradjane najmanje 240 miliona evra?!

U potpunosti podržavamo  izjavu predsednika Tadića datu prilikom otvaranja dela “obilazni­ce”, da investiranje i gradnja razvojne infrastrukture ne sme da stane. Naravno da basnoslovno skup most “Žirafa” to apsolutno nije. Njegovom izgradnjom bi se, umesto dva zagušena Savska mosta, dobio i treći zagušeni Savski most, a svako­dnevni saobraćajni kolapsi će se nastaviti.

Jedini razvojni infrastrukturni projekat, investicija u održivi razvoj je - METRO BEOGRAD, odnosno, drumsko-šinski-metro most na poziciji Ne­manjine ulice. Po nalogu gradonačelnika Zorana Djindjića (1997.) uradjen je pro­jekat mosta; revidovan 1999. godine; bombardovanje je prekinulo pripreme za početak iz­gradnje, a pripreme za gradnju nisu  nastavljene 2001. zbog opstrukcija interesnih grupa i pogrešnih saobraćajnih rešenja.

Frapantna je nezainterevanost države, da u danima kada njeni zastupnici na sav glas pozivaju i mole narod na stezanje kaiša i štednju na svakom koraku, najavljujući masovna otpuštanja radnika, ti apeli jedino ne važe za lobi “Žirafe”. Tu, ne samo da se ne razmišlja o štednji, već se žuri da se što pre krene u rasipništvo i kreditnu omču. Paradoksalno je da se kod nas u ovom slučaju ne reaguje na najavu ekonomske krize, a da to umesto nas čine Slovenci, pa u “Politici” ( 20.11.08.) prema izveštaju iz Ljubljane piše: ”Slovenačko preduzeće SCT koje treba da gradi novi most u Beogradu, u krizi je i ne uspeva da dobije ni pozajmicu za nesmetano poslovanje”. I još pri tom: “Moguće poskupljenje mosta kod Ade“.

Dakle najava prvog aneksa poskupljenja još kod prvog šipa. Šta li nas još očekuje?

Pozivamo državu, ma kako to neuobičajeno zvučalo i sve njene odgovorne visočnike da spreče nevolje koje nas očekuju.

                               

22. novembar 2008.

Akademija arhitekture Srbije

 

 

 


DEKLARACIJA AKADEMIJE ARHITEKTURE SRBIJE O ZEMLJIŠTIMA VOJSKE SRBIJE

  

  1. Intenzivan i nekontrolisan populacioni i teritorijalni razvoj gradova Srbije doveo je do toga da su mnoga zemljišta Vojske, koja su se nekada nalazila na daljim i dalekim perfirijama naših gradova, danas urasla u urbano tkivo mnogih, naročito većih i srednjih, gradova Srbije. Rezultat tog procesa je otežano funkcionisanje Vojske, ali otežan razvoj gradova i poželjna popravka njihove prostorne i funkcionalne strukture.
  2. Gradsko građevinsko zemljište je najveća društvena vrednost, najveće bogatstvo gradova. To zemljište se stalno razvija ulaganjem, pre svega u izgradnju raznih vrsta infrastrukture; gradsko građevinsko zemljište sabira minuli rad generacija građana. Ono stalno odbacuje zemljišnu rentu kao oblik viška vrednosti, ono je ograničeni resurs i njime se mora racionalno gazdovati.
  3. Zemljišta Vojske, u trenutku pribavljanja, bila su, u suštini, malo vredna zemljišta. To su, po pravilu, bila poljoprivredna zemljišta konvertovana u građevinsko odnosno vojno zemljište. Razvojem gradova promenila se pozicija tih zemljišta unutar gradova i od malo vrednih to su često postala mnogo vrednija zemljišta čije je okruženje privedeno namenama i po tome potpuno komunalno opremljena. Povećana vrednost ovih zemljišta, njihova niska izgrađenost i srazmerno dobra pozicija unutar gradskih prostora pobuđuje interes mnogih investitora pre svega u oblasti stanogradnje.

 

 

 

 

Zemljišta Vojske – prilika za popravku prostorne i funkcionalne
strukture naših gradova: Generalštab pre bombardovanja

 

  1. Vojska je, po definiciji, deo strukture državne vlasti, zemljišta Vojske su stoga zemljišta države. Država je po definiciji nosilac i branilac opšteg interesa, uopšte, pa i u prostoru. Otuda je logično da država, preko organa Vojske, upravlja sudbinom vojnih zemljišta u skladu sa opštim interesom, a najopštiji i najvažniji interes, kada se o ovim zemljištima radi, jeste razvoj gradova.
  2. Smanjenje Vojske dovodi do potrebe da se ona oslobodi mnogih zemljišta. Potrebno je napraviti katastar svih zemljišta kojih se Vojska oslobađa, izvršiti snimanje svih lokacija u odnosu na gradove i naselja i infrastrukturu, analizirati organizacije funkcija na tim zemljištima, opremljenost zemljišta i dr. Isto tako, treba obaviti snimanje svih objekata na tom zemljištu i ustanoviti njihov kvalitet, starost i druge karakteristike. Sve ovo treba uraditi sistematski, jer je sa jedne strane to pitanje urbane kulture, a sa druge strane značajno ekonomsko pitanje – pitanje stvarne vrednosti tih zemljišta.
  3. Svi kompleksi kojih se Vojska oslobađa, odnosno koje prodaje, treba da prođu kroz process urbanističkog planiranja, jer se samo u tom postupku može odrediti optimalna namena ovih zemljišta u skladu sa interesima lokalnih, gradskih društava.
  4. Ova zemljišta Vojske objektivno su resursi za razvoj gradova i primarno treba da budu upotrebljena za popravku prostorne i funkcionalne strukture gradova Srbije. Na tom zadatku treba da se nađu i država i lokalna zajednica i potencijalni kupci tih zemljišta.
  5. Iz prethodnog stava očigledno proističe činjenica da u mehanizmu prodaje vojnih zemljišta mogu učestvovati najmanje tri subjekta: država preko Vojske, gradovi odnosno gradska društva preko direkcija koje gazduju zemljištima i zainteresovani investitori.
  6. Svaka olaka prodaja zemljišta Vojske i olako zauzimanje tih zemljišta, pre svega stambenim objektima za kojima postoji trenutna tražnja, najčešće su sticanje trenutne male koristi uz veliku štetu koja se može očekivati u skoroj budućnosti.
  7. Akademija arhitekture Srbije smatra da je prodaja zemljišta Vojske pitanje mnogo veće od nadležnosti jednog resora Vlade Srbije, odnosno smatra da je ovo pitanje od velikog značaja za razvoj gradova Srbije u budućnosti. 

 

Predsednik Akademije arhitekture Srbije
Prof. Mihajlo Mitrović, dia




 


 


DEKLARACIJA AKADEMIJE ARHITEKTURE SRBIJE O MOSTU PREKO ADE CIGANLIJE

 

  1. Beograd ima očajničku potrebu za mostovima. To je posledica intenzivnog demografskog i teritorijalnog rasta i povećanog stepena motorizacije.
  2. U ovome trenutku Beogradu treba nekoliko mostova, pa i preko donjeg špica Ade Ciganlije.
  3. Smatramo da je predloženo rešenje mosta preko Ade Ciganlije pogrešno − to je velika kič-ideja beogradskog urbanizma u čijoj osnovi leži nekoliko manjih kič-ideja. 
  4. Prvo pitanje je da li most treba da prelazi preko tri vodene površine (zimovnik, glavni tok Save i rukavac) ili samo preko glavnog toka reke. To je važno prethodno pitanje, jer nije svejedno da li se pravi most od 200 ili 400 metara raspona. To pitanje je moralo da bude detaljno analizirano, a odluka da se pravi most preko tri vodene površine trebalo bi da bude ekonomski, tehnički i drugačije obrazloženo.

 

 
Za novac od “rekorderskog” mosta-simbola preko Ade
mogu se izgraditi dva, možda i tri preko potrebna mosta

 

  1. Sava kod Beograda je međunarodni plovni put čija širina treba da bude maksimalno 150 metara. Zbog toga je nejasno zašto je postavljen uslov da most nema stubove u vodi. U zoni beogradskog hidročvora Pančevački most, most kod Ekonomskog fakulteta, Stari železnički most i dva mosta kod Ostružnice imaju stubove u vodi.
  2. Čak i bez stubova u vodi glavni tok reke Save može se preskočiti visećim mostom sa dva pilona, a sve tri vodene površine mogu se preskočiti sa najmanje četiri pilona.
  3. Pitanje visine pilona je važno ekonomsko pitanje, ali u isto vreme i estetsko pitanje. Viseći mostovi velikih dimenzija po pravilu se prave u pejsažu a ne u gradovima, jer bitno utiču na urbani ambijent odnosno sliku grada.
  4. Očigledno je da se izgradnjom visećeg mosta sa mostovskom konstrukcijom od 390 metara želi da ostvari rekorderska konstrukcija slična onim kakve su građene u drugoj Jugoslaviji. Tada je država kao investitor gradila mnoge objekte koji nisu bili racionalni, ali su bili rekorderski. Te neracionalnosti država je kompenzovala prihodima građevinarstva od radova ostvarenih u inostranstvu koji su dostizali nekoliko milijardi dolara godišnje. Danas međutim, ne postoji ni ta država, a ni onakvo građevinarstvo.
  5. Stub mosta treba da bude simbol Beograda. Za grad sa 7000 godina dokazanog istorijskog trajanja, to je suviše mali simbol makar da je sam stub visok 200 metara. Greška je suštinska − utilitarni objekti veoma teško mogu da budu simboli. Naime, ovakvi simboli kratko traju ali zauvek dokazuju ljudsku sujetu i socijalnu bezobzirnost.
  6. Akademija arhitekture Srbije smatra da je izgradnja ovakvog rekorderskog mosta u državi u kojoj bar 50% stanovništva jedva preživljava, gest ispod nivoa građanske čestitosti, odnosno građanskog morala. Za novac od oko 150 miliona evra pa možda i znatno više od toga, Beograd bi mogao da dobije dva, a možda i tri potrebna a ne rekorderska mosta.

 

Predsednik Akademije arhitekture Srbije
Prof. Mihajlo Mitrović, dia



 


ZAŠTITA SLOBODE STVARALAŠTVA I AUTORSKIH PRAVA U ARHITEKTURI
verzija za štampu

Stvaralaštvo kao predznak ima slobodu u svim čovekovim delatnostima od pamtiveka do današnjih dana. Sloboda stvaralaštva je predznak svakom demokratskom društvu. Stvaraoci su generaor razvoja i napretka civilnih društava uredjenih država.

Stvaralaštvo bez istraživanja je nezamislivo kako u arhitekturi, tako i u umetnosti, nauci, književnosti i, naravno, u novinarstvu zbog čega je ova "press" konferencija i organizovana.

Onog trenutka kada zataje, zaćute, "zažmure" ili ne reaguju institucije demokratski izabrane vlasti, da bi zaštitile stvaralaštvo, mora da reaguje struka kroz svoja profesionalna udruženja i da koristi moć medija i slobodnog novinarstva, kao nezamenljivo orudje ugroženih i izvrše svoju društvenu obavezu zaštite javnih interesa na primeran civilizacijski način.

Akademija arhitekture Srbije postavila je sebi zadatak, ne samo da štiti urban fenomen Beograda kao prirodnu i izgradjenu sredinu, već i da podstiče da se do najkvalitetnijih rešenja u oblasti uredjenja gradova dolazi u takmičarskom arhitektonskom duhu putem javnih konkursa na dobrobit gradjana.

Gradjani su, ne samo svedoci, nego i žrtve, neprimerenog nanošenja urbanih ožiljaka u njihovim gradovima, u njihovoj prestonici koja to, niti zaslužuje, niti su za to oni odgovorni.

Beograd, sa svojim genius loci je svojevrstan fenomen, "geografski dragulj" koji su brusile generacije i koji će brusiti generacije arhitekata, urbanista, stvaralaca. Komparativne prirodne prednosti naše prestonice su rame uz rame sa Istanbulom i Rio de Žaneirom po nalazu eksperata časopisa "National Geographic".

To je još jedan razlog više da Beogradjani budu svesni u potpunosti gde žive, gde su rodjeni i kako treba da uredjuju svoj grad vrednujući sve ponude urbane, arhitektonske, inženjerske, političke i komercijalno - trgovačke, koje im se nude, širom otvorenih očiju.

Beogradski arhitekti - stvaraoci ovim putem svojim sugradjanima, koji prolaze kroz period, takozvane, tranzicije i društvenog raslojavanja žele da ukažu da je intelektualni i kreativni potencijal ovog grada živ i da nije spreman da posustane u odbrani sopstvenog stvaralačkog potencijala, njihovih ostvarenja i zaštite od nasrtaja sumnjivog kapitala na urbane vrednosti Beograda, kao što se to čini u zemljama u okruženju, davanjem danajskih darova radi postizavanja isključivo svojih sebičnih profitnih ciljeva.

Kratkoročni profitni ciljevi, bilo da su postavljeni od domaćih ili stranih fizičkih i pravnih lica, Beogradu, po pravilu, nisu doneli ništa dobro.

Ono malo beogradske arhitektonske kulturne baštine, koje je besomučno razarano u nametnutim nam ratovima 1914. - 1918., 1941.- 1944. i kulminiralo proleća 1999., još uvek nije ni obnovljeno.

Urbani zločini i ožiljci grada su svuda oko nas ; opominju, podsećaju, brinu !

Pretnja se nadvila nad našim gradom da mu se iz kofera domaćih nouveaux riches i danajskih torbi serviraju gotovi projekti, svojevrsni urbani implatanti, kao da je Beograd bogalj. Beograd niti je bogalj, niti će biti ako se demokratski i intelektualni potencijal svih generacija udruži, glasa za arhitekturu proizašlu iz najboljih tradicija beogradske škole arhitekture u duhu njenih vrsnih učitelja čiji se djaci, već pola veka uporno afirmišu, i van srpskih državnih i istorijskih prostora.

Ako je Andre Malraux mogao da sprovede veliko "pranje" Pariza pre pola veka, može i Beograd da odstrani benigne izrasline, pre nego što postanu maligne i smrtonosne za njega i njegove gradjane.

15.mart 2006.
Medija centar, Beograd AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE
 


 

DEKLARACIJA ZA BOLJI  KVALITET  ŽIVOTA GRAĐANA SRBIJE
verzija za štampu

Arhitektura kao svojevrsni kulturni i prostorni fenomen pored svoje tri dimenzije ima i četvptu – vremensku, jer je konstanta u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti uređenja čovekovih staništa (izgrađene i prirodne sredine).

Znajući i klasifikujući arhitekturu kao civilizacijsku tekovinu, arhitekti- stvaraoci i istovremeno građani ove zemlje, imaju društvenu i javnu odgovornost  da :

U sopstvenoj sredini zaštite arhitektonsku, kulturnu i istorijsku baštinu od daljeg urušavanja i nebrige.

Razvijaju i podstiču obrazovanje, ne samo na nivou visokoobrazovnih institucija, već i u okviru osnovnog obrazovanja mladih, u oblasti arhitekture i uređenju gradova i njihovog očuvanja.

Uloga arhitekte kao stvaraoca savremene kulturne baštine je od opšteg interesa, jer njegova projektantska rešenja i realizacija istih neposredno utiču na kvalitet života građana – korisnika izgrađenih objekata i novih urbanih i prostornih vrednosti.

Zaštita javnog interesa je očuvanje sopstvenog kulturnog identiteta u arhitekturi i mora da bude propraćeno osposobljenošću organa javne uprave na lokalnom, opštinskom, gradskom i državnom nivou.

Izabrani organi lokalne i državne uprave, nadležni za sprovođenje Zakona o planiranju i građenju, moraju da transparentno izvršavaju, sprovode i poštuju sva zakonska akta u oblasti gradograditeljstva i sprečavaju njihovu zloupotrebu.

Obezbeđenje efikasnije i snažnije zaštite autorskih prava i intelektualnog vlasništva mora biti harmonizovano sa zakonodavstvom razvijenih evropskih civilnih društava, uređenih demokratskih država.

Aktiviranje odbrambenih mehanizama unutar profesionalnih udruženja arhitekata, inženjera, i nezavisnog sudstva u cilju zaštite slobode stvaralašta i autorskih prava u arhitekturi, odnosno javnog interesa građana, jeste imperativ.

Podsticanje razvijanja kvaliteta u arhitektonskom stvaralaštvu putem javnih, pozvanih, i idejnih nadmetanja u oblikovanju urbanih prostora i stvaranja novih arhitektonskih kulturnih vrednosti je obavezujuće, posebno u slučaju javnih i kapitalnih investicija.

Građani moraju da budu u potpunosti i pravovremeno upoznati sa delatnošću svih  aktera u investicionoj izgradnji u njihovoj sredini, putem javnih medija, o aktivnostima od kojih zavisi kvalitet njihovog življenja u svakom pogledu (ekološkom, kulturnom, privrednom, tehničkom, umetničkom...).

Aktuelna katastrofalna situacija koja je u suprotnosti sa gore iznetim, obavezuje na preispitivanje svih građevinskih poduhvata u sopstvenim sredinama gde su evidentni primeri narušavanja ambijentalnih, kulturnih i arhitektonskih vrednosti. Tim pre što su pomenuti primeri rezultat nečije neodgovornosti, nestručnosti, nebrige ili čak sračunate zloupotrebe ovlašćenja koja su od strane građana poverena odgovarajućim nadleštvima, službama i institucijama uprave i vlasti.

Ova deklaracija po usvajanju  upućuje se:

Ministarstvu za kapitalne investicije Republike Srbije,
Šefovima poslaničkih klubova Skupštine Republike Srbije,
Predsednicima skupština opština Republike Srbije,
Inženjerskoj komori Srbije,
Urbanističkim  zavodima gradova Srbije,
Gradskim i opštinskim sekretarijatima za urbanizam i komunalne delatnosti Srbije,
Udruženjima arhitekata na nivou gradova i Republike Srbije,
Univerzitetima  u Beogradu, Novom Sadu,  Nišu i Prištini,
Institucijama glavnih arhitekata skupština opština gradova Srbije,
Javnim glasilima Srbije.

AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE
15. marta 2006. u Beogradu

 

Sa konferencije Akademije arhitekture Srbije, 15. marta 2006. u Medija Centru u Beogradu
verzija za štampu

POZIV GRADOUPRAVLJA ČKIM STRUKTURAMA DA USPOSTAVE RED I ZAKONITOST U IZGRADNJI NAŠIH GRADOVA

Katastrofalna situacija u urbanističko-arhitektonskom životu i razvoju naših gradova prouzrokovana je, između ostalog, i najviše nepoštovanjem zakona, javnog interesa građana, kršenjem autorskih prava od strane opštinskih upravljačkih struktura, rušenjem svih moralnih kodeksa od strane sumnjivih arhitekata, svojevrsnih zavisnika od novca i centara moći svih kategorija.

Akademija arhitekture Srbije (AAS) primila je veliki broj pritužbi na razne graditeljske uzurpacije privatnih vlasnika i drastična kršenja autorskih prava, kako mrtvih, tako i živih autora.
Odgovarajući pojedinačno svakom od njih izneli smo svoja gledišta na ukazani problem i, po pravilu, naš odgovor završavali pozivom vlastima da se u tolerantnom duhu stručno i sporazumno razreše nastali problemi.
Ni na jedan naš apel nismo dobili odgovor. Kada nije bilo moguće doći u kontakt sa aktuelnim gradouređivačima Beograda, kada se pred očima celog Beograda uzurpira autorsko pravo arhitekti koji uveliko zida jedan od najvećih poslovnih objekata, zvanično nazvanog „Celina I, Blok 26“, i usred posla pokušava da se njegova gradnja protivzakonito prenese na inostranog neznanca neuverljivog imena, te kada su zakazale ostale stručne asocijacije – AAS je bila prinuđena da bar nešto učini u odbranu autora, struke i javnog interesa.
U tom smislu smo sa Savezom arhitekata Srbije organizovali ovaj, u našoj sredini, prvi javni susret sa predstavnicima medija, da bi uz njihovu pomoć obavestili javnost o sledećem:

Upoznajemo javnost sa dugogodišnjim kršenjem autorskih prava i skrnavljenjem vrhunskih dela, spomenika kulture srpskog graditeljstva najznačajnijih srpskih arhitekata kao što su dela: Momira Korunovića, Aleksandra Medvedeva, Branislava Kojića, Milana Zlokovića, Đorđa Kovaljevskog, Rajka Tatića, Stanka Mandića, Alekseja Brkića, Miroslava Jovanovića, Uroša Martinovića, Branka Maksimovića, Slobodana Mihailovića i drugih. Ali isto tako i svakodnevno sa delima aktuelnih graditelja kao što su dela Predraga Cagića, Branislava Jovina, Spasoja Krunića, Svetislava Ličine, Milana Lojanice, Branislava Mitrovića, Mihajla Mitrovića, Milana Raonića, Radivoja Tomića i dr. Istovremeno konstatujemo da su svi napori profesionalnih organizacija da se kod vlasti spreči ovakvo stanje ostali bez ikakvog rezultata.

Konstatujemo da su sva ova zbivanja u Beogradu i Srbiji bila na margini margine nadležnih, kako odgovornih državnih službi, isto tako i van pažnje uticajnih medija.

Primećujemo u novije vreme promenu ove prakse kod više medija, i stav da           ozbiljnije priđu ovim pitanjima, što nas je ohrabrilo da sazovemo ovu konferenciju. Istovremeno ih pozivamo da nam pomognu u prilježnom i objektivnom informisanju javnosti.
Pozivamo vlasti, naročito gradoupravljačke, da počnu da poštuju Zakon o autorskim pravima. Naročito one koje su se u tranzicijskoj krizi približile divljim graditeljima, nekontrolisanim alavim strancima i okrenuli ledja od svojih graditelja, građana – njihovih birača, kao i javnog interesa najšire zajednice.
Pozivamo ih da u ime civilizacijskih i evropskih vrednosti uspostave u poslednje vreme prekinuti dijalog sa graditeljima, čije plodove i te kako znaju da uživaju.
Pozivamo sve asocijacije i udruženja građana, kao i sve političke stranke da u takmičarskom duhu unesu u svoje programe borbu protiv korupcije u graditeljstvu i založe se za rigorozno poštovanje zakona i zaštitu autorskih  prava kao nosioca interesa građana. Isto tako i za poštovanje privatnog vlasništva, kako materijalnog tako i intelektualnog.
Pozivamo sve političke strukture da provere glasove struke i najšire javnosti o krupnim prekršajima velikih investicija i nacionalnih dobara kao što su: projekat metroa, beogradskog magistralnog prstena, mosta na špicu Ade Ciganlije i nekontrolisanog nasrtaja stranih investitora.

Zahvaljujemo se svim prisutnima današnjoj konferenciji u Medija centru računajući da su dali ozbiljnu podršku našim naporima za uvođenje društvenog i demokratskog reda u naše neradosne i uznemirene prostore.

15. marta 2006. g. u Beogradu,
Predsednik AAS

Mihajlo Mitrović

 
 

Sva prava zadržana, Akademija Arhitekture Srbije 2006 ©
design by LogIN