Inicijative

Clipping

Miograd B. Protić, Arhitektura u Beton hali. Izložba arhitekata Akademije arhitekture Srbije, "Politika", 4.4. 2007.
(verzija za štampu)

Impresivna izložba trideset devetoro članova Akademije arhitekture Srbije, prošle godine prikazane u moskovskom Manježu i Firenci, a sada u Beogradu u Beton hali, značajna je iz dva razloga: kao organizacioni i kao stvaralački čin. Prvo, kao znak kolektivne volje najboljih i najumnijih naših arhitekata, da se u teškom današnjem našem i evropskom kontekstu udruže, kako bi u arhitekturi, majci plastičnih umetnosti, društvu i sebi postavljali prava pitanja i na njih davali prave odgovore.
Drugo, kao vizuelno svedočanstvo o njihovom ostvarenom delu i stvaralačkoj snazi. Svojim arhitektonskim interpretacijama čovekove i društvene stvarnosti oni su, dakle, ostali ne samo na visokoj ravni praktične utilitarne svrhe, već i na visokoj ravni umetničkog ostvarenja. Oba ta čina vidimo na ovoj izložbi kao konstruktivnu dijalektičku celinu.
Izloženi projekti slede Šopenhauerovu definiciju da «arhitektura nije kopija stvari, već sama stvar; niti lepa predstava, već lepa stvarnost», stvarnost kuća koje ulaze u urbanističku strukturu grada, da svojom geometrijom, formom i izgledom odrede i dopune njegovu racionalnu, ali i ostvare njegovu umetničku celinu sa kojom će svi živeti. Pa će kuća i grad kao širi životni prostor i dekor svojom duhovnom, emocionalnom dimenzijom biti i vrsta muzeja, sa kojima je čovek u stalnom dijalogu.
Dokazuje to i Beograd, predmet ove ozložbe. S jedne strane Stari grad, visinski položaj tvrđave, s druge novi grad, nizijski položaj, Panonija. Pogled na reke sa njegovih najviših kota kada silazimo, i nebo na asfaltu kada ka njima uzlazimo. Projekti njegovih bulevara, avenija i ulica, njegovih četvrti, naselja, palata, sve to hrabri nadom, da će blagodareći ovoj izložbi i njenim autorima, koji su uveli u teoriju, praksu, etiku i estetiku arhitekture – da je neka racionalna utopija moguća, uz zamah praktičnog stvaralačkog uma, saradnje nauke i umetnosti.

Upitom gde ćemo živeti sutra, kakva će recimo biti podzemna, a kakva nadzemna arhitektura, da bi se za život oslobodila već umnogome gotovo oduzeta površina zemlje grada. I najvažnije: kako uspostaviti ravnotežu između tehničke civilizacije koja stalno napreduje i kulture koja se samo razvija? Kako ubrzati i povećati zamah i prosvećenost, uticati na temeljnu promenu društvenih ciljeva? Da bi čovek živeo u kući bez gladi i straha i u svetu bez ratova – praktični odgovor znamo: izgradnjom kuća i gradova umesto raketa. Arhitekturom koja već širom kontinenta gradi oruđa prosvećivanja, muzeje koje dnevno posećuje i po četrdeset hiljada ljudi. Početkom drukčije istorije.

Izložba Akademije arhitekture Srbije
Url: http//www.b92.net, petak, 9. mart 2007.
(verzija za štampu)

U Galeriji Superspace/Off Space (Karađorđeva 2) od 23. marta – 5. aprila biće otvorena izložba Akademije arhitekture Srbije (AAS).

Kustosica izložbe je Mare Janakova Grujić, istoričarka umetnosti.

Akademija arhitekture Srbije (AAS), učestvovala je oktobra meseca protekle godine na renomiranom Međunarodnom festivalu arhitekture "ZODČESTVO 2006" u Moskvi, sa izložbom ostvarenja svojih članova priređenoj u najuglednijoj gradskoj galeriji "Manjež", pored ulaza u Kremlj.

Učešće AAS na međunarodnoj izložbi u Moskvi predstavlja realizaciju »Protokola o saradnji« između Ruske i Srpske akademije arhitekture, koji je potpisan novembra meseca 2005. u Beogradu.

Mesec dana nakon toga (27. novembra 2006.) ista postavka izložbe bila je prikazana u Firenci, u okviru godišnje konferencije »Saveta arhitekata Centralne i Istočne Evrope« (ACCEE), održane pod pokroviteljstvom italijanske fondacije Romualdo del Bianco.

Ova izložba će od 23. marta biti svečano otvorena i u Beogradu, u prostoru Galerije »Superspace«/off-space u Beton hali savskog pristaništa.

Na izložbi su zastupljeni svi članovi AAS-a, nezaobilazna imena u našoj arhitekturi: Ivan Antić (1923-2005), Vladimir Nikolaevič Belousov, Slobodan Giša Bogunović, Branko Bojović, Aleksej Brkić (1922-1999), Branko Vujović, Petar Vulović, Aleksandar Đokić (1936-2002), Vladislav Ivković, Mario Jobst, Miroslav Jovanović (1924-2003), Slobodan Jovanović, Branislav Jovin, Aljoša Josić, Aleksandar Keković, Svetislav Ličina, Milan Lojanica, Stojan Maksimović, Uroš Martinović (1918-2004), Slobodan Mašić, Predrag Milošević, Branislav Mitrović, Mihajlo Mitrović, Slobodan Mihailović (1922-2005), Dimitrije Mladenović, Jovan Nešković (1929-2006), Milan Pališaški, Miloš Perović, Zoran Petrović (1925-2000), Ljubinko Pušić, Milan Raonić, Aleksandar Spajić, Aleksandar Stjepanović, Anka Stojaković, Radivoje Tomić, Predrag Cagić, Mihailo Čanak i Milica Šterić (1914-1997).

Sa četrdesetak postera u dimenzijama 60x80 cm, na kojima je prikazan najznačajniji opus autora - članova AAS, ova izložbena postavka ima i retrospektivni karakter.

Predsednik Akademije arhitekture Srbije: prof. dr Mihajlo Mitrović, arhitekta

M. Avakumović, Tužba tužbu stiže (izvod iz teksta), “Politika”, 6. mart 2007.
verzija za štampu

Udruženja arhitekata Srbije i Beograda, Inženjerska komora i Akademija arhitekture Srbije nedavno su se upustili u borbu za zaštitu autorskih dela i predložili osnivanje apelacionog Suda časti i građevinske policije. Razlog je jednostavan – investitori u toku gradnje menjaju projekte, divlja gradnja, prema njihovoj oceni, nije zaustavljena, krovovi se često obrušavaju, radnici ginu na gradilištima, a za to niko ne odgovara. Takvu nameru donekle podržava i Đorđe Bobić, gradski arhitekta, ali napominje da bez efikasnog sudstva nema boljitka, jer zakoni postoje, ali se kaznene odredbe ne primenjuju.
Osim zaštite izvedenih arhitektonskih dela, kažnjavanjem onih koji ih ruše i uništavaju, posebnu pažnju, prema mišljenju strukovnih udruženja, treba posvetiti zaštiti autorskog dela u fazi nastanka, odnosno u procesu razrade projekta i izgradnji, jer ih investitori i izvođači radova radikalno menjaju tokom izgradnje.

– Četiri osnovne profesionalne institucije pozivaju institucije vlasti države i lokalne uprave da zaustave i kazne nesavesne kako bi zaštitili arhitektonska dela od brutalnog nasrtaja  nekontrolisanog kapitala kome je isključivo cilj ostvarivanje profita i po cenu degradiranja javnog urbanog prostora, humanog i estetskog lica grada – piše u saopštenju.

Predstavnici udruženja su se dogovorili da osnuju zajednički apelacioni odbor suda koji bi se bavio neuspelim rezultatima matičnih sudova časti, odnosno neprimerenim presudama.

Kada je reč o osnivanju građevinske policije, koja uspešno posluje u mnogim zemljama, ona bi po službenoj dužnosti izlazila na teren, pratila rad na gradilištima, proveravala da li se poštuju pravila gradnje i da li su radnici prijavljeni i osigurani.

Namere strukovnih udruženja donekle podržava i Đorđe Bobić, gradski arhitekta, ali prema njegovom mišljenju, osnivanje građevinske policije je nepotrebno, jer već postoje građevinski inspektori. Ključna stvar je, kaže on, efikasnost sudova. Arhitektonska dela  štiti Zakon o autorskim delima koji je, prema njegovoj oceni, dobar, ali sudovi očigledno nemaju razumevanje za to.(…)

ADA HUJA - Novo lice budućeg Beograda
verzija za štampu

Beograd, treća metropola na Dunavu, u kontekstu "grada budućnosti jugoistočne Evrope", dobija nove ciljeve. Kao kompleksan istorijski lokalitet Beograd je još pre pola veka osetio potrebu za proširenjem prostornih kapaciteta. Ubrzo posle Drugog svetskog rata započela je urbanizacija močvarnog predela preko Save i stvoren današnji Novi Beograd. Nekoliko decenija kasnije počelo je uređivanje područja s druge strane Dunava. Međutim, u potrazi za novim prostornim potencijalima, danas su fokusu lokacije u širem centru grada. Jedna od njih je i Ada Huja.
Ada Huja je priobalni teren s desne strane Dunava i pruža se od marine "Dorćol" do vrha poluostrva, u dužini od oko 7 km. Danas je ovo devastirana

Ada Huja

privredna zona, smeštena na raskršću međunarodnih koridora i predstavlja potencijal Beograda, čiju ekskluzivnost određuje blizina centra grada - samo 1,2 km od zgrade Parlamenta.
U Urbanističkom zavodu Beograda stvara se "Program za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje" i pokrenuta je anketna prostorno-programska provera lokacije. Pozvane timove su sačinjavali: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Društvo urbanista Beograda, Društvo arhitekata Beograda, Klub arhitekata, Akademija arhitekture Srbije.
Svi angažovani timovi prepoznali su imperative grada u budućnosti: povećanu tražnju za opremljenim priobalnim lokacijama, potiskivanje industrije usled porasta cene zemljišta, pooštravanje ekoloških standarda, porast tražnje za ekskluzivnim lokacijama za stanovanje. Radovi jasno korespondiraju s tendencijom beogradskog urbanizma - "silaskom grada na reke".
Tim Arhitektonskog fakulteta vidi prioritete u transformaciji objekata Luke Beograd u novi trgovačko-poslovni, zabavni i turistički centar regionalnog nivoa. Istočni krak Ade Huje razvija se delom kao novi, ekskluzivni stambeno-poslovni deo Beograda, a delom kao rekreativno područje.
Tim Društva urbanista Beograda predlaže generisanje novog urbanog identiteta područja - Vilingrada. Urbana regeneracija se temelji na novim funkcijama i tehnologijama, svojstvenim ekološko-futurističkoj viziji grada. Težište turističke ponude Beograda baziralo bi se na strateškom potencijalu Dunava, posebno u domenu nautičkog turizma.
Tim Društva arhitekata Beograda ima nameru da lokaciju promoviše u urbani park koji će Beograd odvesti na Dunav i tamo uspostaviti novi, relaksirani gradski centar. Naznake sportsko-rekreativnih sadržaja, koji su se već spontano razvili na ovom području, obogaćuju se i postaju dominantni. Planiraju su intervencije ritmičnim uvođenjem vode u kopno.
Tim Kluba arhitekata sagledava potez Kalemegdan - Ada Huja kao "izlog" Beograda. Rad uključuje i rešenje saobraćaja kreativnim pristupom (iskorišćavanje reke u funkciji gradskog prevoza). Duž srednje zone područja smeštene su poslovno-stambene funkcije, sa koncentracijom komercijalnih sadržaja oko Pančevačkog mosta.

Akademija arhitekture Srbije, Predrag Milošević;
Dunavski amfiteatar Beograd

Akademija arhitekture Srbije koncipira područje Dunavski amfiteatar kao svojevrstan pandan Savskom amfiteatru na suprotnoj strani grada. Okosnicu transformacije predstavlja istorijsko-geografska matrica "tri Beograda" (šumadijski, sremski i banatski). Dunav se tretira kao "vodeni bulevar" u centralnoj zoni Beograda.

Mare Janakova

Izabrani novi članovi Akademije arhitekture Srbije, “Politika”  27. maj 2006.
verzija za štampu

Povodom jedanaeste godišnjice osnivanja Akademije za arhitekturu Srbije održana je svečana sednica AAS-a na kojoj je izmedju ostalog izvršen izbor novih članova Akademije. Posle nedavne smrti nekolicine članova Akademije arhitekture Srbije: Mirka Jovanovića, Uroša Martinovića, Slobodana Mihailovića, Jovana Neškovića i Ive Antića, koji su ostavili značajan pečat u srpskoj arhitekturi, Akademija arhitekture Srbije došla je u situaciju da ozbiljnije obnovi svoj sastav, te je u tom smislu izvršila izbor novih.

Izabrano je sedam ličnosti iz Srbije i dve iz inostranstva. To su iz Srbije:

Slobodan Bogunović, istoričar arhitekture i filozof iz Beograda
Mario Jobst, arhitekta iz Beograda
Slobodan Jovanović, arhitekta iz Novog Sada
prof.dr Predrag Miloševic, arhitekta iz Beograda
Milan Raonić, arhitekta iz Beograda
Aleksandar Spajić, arhitekta iz Beograda
dr Mihajlo Čanak, arhitekta iz Beograda

kao i iz inostranstva

prof. Zbignjev Bać, arhitekta iz Vroclava (Poljska)
Stojan Maksimović, arhitekta iz Bostona (SAD)

U narednom peridu Akademiju arhitekture Srbije očekuje više značajnih zadataka kao što su: zaštita arhitektonske kulturne baštine i zaštita slobode stvaralaštva i autorskih prava u arhitekturi, pripreme za učešće na medjunarodnoj arhitektonskoj manifestaciji "Zodčestvo-2006", Moskva. učestvovanje u razrešenju urbanističko-arhitektonskih problema gradova Srbije i Beograda (metro, magistralni prsten, opera, mostovi...)

O saobraćajnom problemu Beograda, Novosti, 13. jul 2006.
verzija za štampu

Uzalud uloženi novci

UKOLIKO se sagradi laki šinski sistem ne samo što će se uzalud potrošiti pola milijarde evra gradskih para, već će to biti urbanističko-saobraćajna šteta koja se neće moći popraviti, ukazali su na konferenciji za novinare stručnjaci iz Akademije arhitekture Srbije.

Akademija arhitekture zalaže se za metro i protiv je stava da je prestonici sa 1,6 miliona stanovnika apsolutno dovoljan LŠS. Kažu i fijakerski prevoz može da zadovolji te potrebe, samo je pitanje za koje vreme. Reagovali su i na reči gradskog arhitekte Đorđa Bobića, "da su se u Gradu odlučili za laki metro, jer je jednostavniji za izgradnju, jeftiniji i ekonomski ostvariv u razumnom roku".

"Ovo isto su 1982. godine govorili isti ovi stručnjaci kada su odlučili da 200 miliona dolara samodoprinosa građana umesto u metro spiskaju u jeftiniji i ekonomski ostvariv u mandatnom roku tramvaj za 21. vek. Njegov efekat je pokazalo se nikakav. Beograđani zaslužuju najbolje, a ne najjeftinije", stav je Akademije.

- Gradu se mora dati zdrava alternativa automobilskom saobraćaju, a to je brz, tačan i pouzdan šinski prevoz, ispod ili iznad zemlje, ali nikako po površini - kaže i profesor sa Građevinskog fakulteta Mihailo Maletin. - U Beču 40 godina grade metro i danas imaju 80 kilometara mreže. To je strategija razvoja grada koja ne zavisi od političara koji su na vlasti. Pojedini stručnjaci kod nas godinama služe da opravdavaju loše projekte. Uveren sam, kada bi gradonačelnik rekao, imamo pare i gradićemo metro, svi ovi zagovornici LŠS reći će - pa niste nas razumeli, mi smo sve vreme to govorili.

NEZAMISLIVO

PROSTO je neverovatno da za laki šinski sistem planiraju da sagrade stanice dužine stotinu metara kao za metro i da u kompoziciju zakače četiri vozila - ne može da veruje u planove Urbanističkog zavoda prof. dr Mihailo Maletin. - Možete li da zamislite kako će to izgledati kada na površinu Bulevara kralja Aleksandra izađe kompozicija dužine fudbalskog igrališta? Meni je to nezamislivo!

ZAŠTO ĆUTE

MALO je stručnjaka koji se javno jave i kažu da u Beogradu treba da se gradi metro, jer smo svi mi na platnom spisku jednog ogromnog investitora Skupštine grada - ukazuje Maletin. - Dođu fino ljudi pa vas upozore da nećete dobiti pare za sasvim drugi posao, ukoliko se javno izjasnite za metro.      

S. JANJIĆ

I. Matijević, Opera na Trgu Republike, “Danas”, četvrtak, 9. februar 2006.
verzija za štampu

Tribina "Opera na Trgu republike", u organizaciji istoimenog udruženja, osnovanog u junu prošle godine, održana je juče na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta. Razlog ovog okupljanja bio je, kako je rekao predsednik Udruženja Živan Saramandić, "ne izgradnja Opere, već spasavanje Trga kao lokacije za novu Operu". Istakavši da potreba za novom zgradom Opere postoji već 130 godina, jer su uslovi za nju u NP u poređenju sa bilo kojom operskom kućom u svetskim metropolama najgori, čak i u odnosu na slične institucije u neposrednom okruženju, on je dodao da je "stoletna želja generacija umetnika... da se nova Opera podigne na Trgu Republike, dovedena u pitanje konkursom gradske vlade iz 2003. za izgradnju Galerije". Svoje obrazloženje za izgradnju Opere na Trgu Republike, ovo Udruženje potkrepilo je i time "da je u više navrata od strane stručnih institucija Trg definisan kao idealna, čak, jedina adekvatna lokacija za novu Operu", kao i projektom arhitekte Milana Pališaškog, predstavljenog na sličnoj tribini održanoj pre godinu dana. Taj projekat predviđa zgradu od 5.000 kavdrata, kao i pomenutu Galeriju čime bi se rešio spor između Udruženja i gradske vlade, te i 20.000 kvadrata za izgradnju poslovnog prostora, "čija prodaja može znatno da umanji ulaganja države i grada u ove objekte". Sem zgrade bioskopa Balkan u kojoj je 1919. izvedena prva opera kod nas, i koja je pod zaštitom države, porušen bi bio tržni centar i sve oko njega. "Gradska vlada, rekao je dalje Saramadić, preko Urbanističkog zavoda koji je njen službeni servis, forsira izgradnju samo Galerije na Trgu, zavarava javnost neistinitim i neprofesionalnim procenama, da je umesto 5.000 kvadrata, za lociranje nove Opere potrebno čak 50.000 kvadrata, i lokaciju opere lakoruko premešta u vrbake Dunava preko puta Ratnog ostrva". A kao razlozi za ovo izmeštanje navode se nepristupnost Trga iako je on stecište brojnih linija gradskog saobraćaja, nerešeni imovinsko-pravni odnosi koji važe za Operu, ali ne i za Galeriju, arheološko nalazište koje se takođe obrazlaže dvostrukim aršinima.

Opera od 50 hiljada kvadrata

"Gradska vlada sa namerom da nas dislocira sa Trga donosi neverovatnu procenu od 50.000 kvadrata, odnosno da je za lociranje Opere potreban prostor od Narodnog pozorišta do Etnografskog muzeja, ili šest igrališta Crvene zvezde, ili više nego Baljšoj i Skala zajedno. Ko će to platiti i izgraditi, ko će održavati i kakvim racijama puniti toliki prostor publikom", pita se predsednik Udruženja Opera na Trgu Republike Živan Saramadić.

Arhitekta Branko Bojović u detaljnom obrazlaganju potrebe da se zgrada Opere nađe Trgu, primetio je, između ostalog, da je konkurs po kome je odabran projekat za pomenutu Galeriju, krupan prekršaj procedure jer nema detaljnog urbanističkog plana. Potom, da se čitavom stvari bavi samo grad, a ne i Ministrstvo kulture, a buduća Opera je institucija od nacionalnog značaja, pa time i pod ingerencijom republičkog ministarstva. On je kao pogrešan razlog za izmeštanje Opere, ustvrdio i toliko puta pominjanu potrebu za decentralizacijom kulture, navodeći primere objekata kulture, građenih izvan centra, iz nekih ne tako davnih vremena, kao "leševe pokušaja decentalizacije". Najzad, Bojović je dodao i da se ime Zorana Đinđića, koje treba da stoji iza ideje Galerije na Trgu, zloupotrebljava u neke druge svrhe.

Stavove Udruženja podržali su Miodrag Protić, Đorđe Kadijević, Vlada Veličković, arhitekta Mihajlo Mitrović, arhitekta Stojan Maksimović i mnogi drugi ljudi iz kulturnog i javnog života, koji su to potvrdili i na jučerašnjoj tribini: Konstantin Kostjukov, direktor Baleta NP, operska pevačica Dragana Jugović, koreograf Lidija Pilipenko... Tribini su prisustvovali predsatvnici "prozivane" gradske vlade i Ministarstva kulture, među njima i gradski arhitekta Đorđe Bobić. Oni su, međutim, sedeli u publici, te, očigledno preko potreban (javni) dijalog nije uspostavljen, a, osim potpisivanja peticije za Operu na Trgu, ostalo je i nedorečeno koji dalji, praktični potezi treba da proizađu iz ove tribine.

M. Avakumović, Trg Republike idealno mesto, “Politika”, 04.05.2005.
verzija za štampu

Da li se na Trgu Republike, osim galerije, može graditi i opera, ili bi to monumentalno zdanje koje neniče svaki dan, kako kažu gradski čelnici, trebalo smestiti na novobeogradsku stranu uz rečnu obalu- pitanje je oko koga se lome koplja urbanista.

Branko Bojović, arhitekta, podržava ideju svog kolege Milana Pališaškog, koji je sačinio projekat prema kome su na Trgu Republike svoje mesto našle obe institucije kulture.

 - Pališaški je osmislio kvalifikovan Trg sa kvalitetnim saobraćajnim rešenjem oko celog bloka namestu gde se nalazi „Staklenac". Zgrada opere, prema njegovoj zamisli, povučena je malo od Narodnog pozorišta i spušta se do Ulice braće Jugović. Rešenje Milana Pališaškog pokazuje da se na prostoru ovog trga, sadašnjem parku, mogu smestiti i galerija od 8.000 kvadrata, ali i opera površine 12.000 kvadrata. Opera na ovom mestu prihvatljiva je iz više razloga. Ona bi imala scenu, gledalište i garderobu, a budući da bi podzemnim prolazom bila povezana sa Narodnim pozorištem, koristila bi tehnički blok pozorišta u kome su smešteni obućari, stolar, krojači, kao i čitava administracija. Te kapacitete postojeće zgrade treba koristiti, a ne duplirati, što bi izgradnjom opere na drugom mestu bilo neophodno. Time bi se bespotrebno povećale investicije. Ovo rešenje održava funkcionalno i prostorno jedinstvo sva tri ansambla Narodnog pozorišta na jednom mestu - objašnjava naš sagovornik.

Kapacitet lokacije na Trgu Republike procenjen je na 40.000 kvadrata i zato arhitekta Bojović predlaže gradskim čelnicima da pronađu investitora kome bi ustupili polovinu te lokacije i pravo da izgradi poslovni prostor za sebe na 20.000 kvadrata, a da zauzvrat sazida operu i galeriju. To bi rasteretilo grad i Republiku od finansijskog napora koji izgradnja opere svakako podrazumeva, a opera bi dobila zgradu koja bi joj za nekoliko narednih decenija omogućila rad pod normalnim uslovima. Zgrada opere na drugim, manje ekonomski atraktivnim, lokacijama naročito na priobalju morala bi da se finansira isključivo iz budžeta. U javnosti su se pojavili brojni stereotipi. Neki tvrde da opera mora biti na vodi, što je, razume se, moguće, ali ne i neophodno. Jasno je da Beograd još sto godina neće živeti na vodi, ne zato što nemamo izgrađenu kulturu življenja kraj vode, već zato što su naše obale specifične. Dunav pod Beogradom je širine osamsto metara, a mostovi koji vode preko njega „bacaju" nas trista metara od obale. Zbog toga mi i nemamo bulevare uz reke. Kod nas se jednostavno ne može razviti pariski manir. Sena je manja reka, njene obale su strme, a mostovi kratki. Neko ode u Pariz, posmatra ga iz autobusa i hoće da ga donese ovde. Ne možemo preseliti gradski pejzaž, jer je njega priroda uslovila. Još jedan stereotip jeste da opera mora da bude simbol grada, što takođe niti mora niti može biti. Simbol Beograda u narednih hiljadu godina biće Beogradska tvrđava. Ako operu sagradimo na obali reke, gledano iz Novog Beograda imaćemo ekran pred tvrđavom uverava Bojović i pita zašto biramo najskuplje rešenje čija gradnja u Novom Beogradu ne može da počne za pedeset godina.

Prema njegovoj proceni, izgradnja opere na Trgu Republike mogla bi da počne za dve godine posle usvajanja detaljnog plana, raspisivanja konkursa za galeriju i operu i pronalaženja investitora. Osim toga, naš sagovornik napominje da bi opera u Novom Beogradu imala problem posećenosti jer Beograđani imaju ustaljenu naviku kada idu u operu odlaze na Trg Republike. Lokacija na levoj obali Save i Dunava, smatra on, ostaće beogradska periferija još mnogo decenija, a možda i zauvek.

M.M. Nikolić, Trg pravo mesto za operu, “Politika”, 09.04.2005.
verzija za štampu

I posle reprezentatavnog skupa akademika, profesora, arhigekata, operskih i baletskih umetnika, održanog u sali scene „Raša Plaović", na kome je otvoreno podržan projekat opere na Trgu Republike arhitekte Milana Pališaškog, i pune podrške u „Politici" vrhunskih stručnjaka i umetnika (Mihajlo Mitrović „Pledoaje za Beogradsku operu", 26. 2; Vladimir Veličković „Idealna lokacija", 2. 3) g. Vlastimir Matić pokušava da iznađe razloge zašto ne treba na Trgu Republike graditi operu. Kaže da opera traži prostranstvo, da okvir Pozorišnog trga ne sme da „uguši drugo kulturno dobro u pozadini - Ratnički dom" (Dom vojske). Predlaže da se nađe druga lokacija i u svom nabrajanju pominje i „priobalje među mostovima". Živojin Karapešić, u tekstu „Prečicom do tuđeg", ne navodi kome pripada taj „tuđi" prostor, za koji je konkurs za galeriju raspisala Demokratska stranka, kao da je taj deo Trga Republike njena imovina.

Još 26. Jula 2003. godine u ovoj rubrici pod naslovom „Opera umesto 'staklenca'" ukazao sam da je prilikom generalne opravke Narodnog pozorišta, osamdesetih godina prošlog veka, predviđen podzemni prolaz koji bi povezivao Narodno pozorište s budućom operom i da je načinjen i ulaz u ovaj prolaz. Da nisu naišle one teške godine, možda bi tu već postojala opera. Uz tekst Mihajla Mitrovića nalazi se i snimak plana profesora Pališaškog, Opere i Galerije na pomenutom prostoru, što govori da ima na tom mestu dovoljno prostora za operu. Besmislena je i tvrdnja g. Matića da bi izgradnja opere „ugušila" drugo kulturno dobro - Ratnički dom (Dom vojske) bar iz dva razloga.

Između opere i Ratničkog doma postojs dva trotoara i dva kolovoza, između kojih je omanji park sa spomenikom Vasi Čarapiću. Drugo, u vreme kada je sagrađen Ratnički dom, ovo nije bio prazan prostor. Tu je bilo prostrano imanje velikog srpskog dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca, koje je obuhvatalo prostor sadašnjeg „Staklenca" i parka u kome se sada nalazi spomenik Branislava Nušića. Na tom imanju se nalazila prostrana zgrada na sprat Ilije Kolarca, na uglu današnje Makedonske ulice i Trga Republike, koja je podignuta oko 1860. godine. U njoj su se sve do tridesetih godina dvadesetog veka nalazila centralna pošta i telegraf. Tu se nalazila i Gradska pivnica, a zatim ceo niz dućana na tadašnjem Pozorišnom trgu u redu koji zavija u Knez Miletinu ulicu (do skvera: Ulica Dvadeset deveti novembar). Na gornjem spratu zdanja Ilije Kolarca dugo se nalazilo austrijsko poslanstvo. Kafana „Kolarac" decenijama je bila jedna od najuglednijih beogradskih kafana, naročito od kada ju je Đorđe Vajfert preuzeo na dugoročni zakup, podigao, u delu dvorišne prostrane bašte, najveću i najlepšu salu u Beogradu. Sve ovo je uništeno u toku Drugog svetskog rata.

Stručnjaci predlažu izgradnju Beogradske opere na Trgu Republike,  “Danas”, 24.02.2005.
verzija za štampu

Predstavnici nekoliko udruženja arhitekata i kulturnih organizacija, kao i pojedini umetnici Narodnog pozorišta u Beogradu založili su se juče da zgrada Beogradske opere i baleta bude izgrađena na Trgu Republike. Na tribini „Zgrada opere na Trgu Republike: Šta i kako?“, koju su u Narodnom pozorištu organizovali Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Savez arhitekata Srbije i Udruženje urbanista Srbije, predstavljen je projekt arhitekte Milana Pališaškog za izgradnju zgrade opere na Trgu Republike. Prema ovom projektu, zgrada opere bila bi izgrađena na mestu današnjeg „Staklenca“, paralelno s postojećom zgradom nacionalnog teatra. U sklopu zgrade bila bi i Gradska galerija, kao i tržno-poslovni centar, podzemna garaža i Medija centar. Projektom koji je Skupština Beograda, u saradnji s Društvom arhitekata i Društvom urbanista Beograda, izradila prošle godine, na ovom prostoru je, međutim, predviđena izgradnja Gradske galerije „Zoran Đinđić“.

U Direkciji za igradnju i građevinsko zemljište Beograda agenciji Beta su rekli da je Generalnim planom Beograda do 2021. godine predviđeno više lokacija za izgradnju opere, ali da među njima nije Trg Republike, jer je za zgradu opere potreban neki veći prostor.