Cenjeni poštovaoci licnosti i dela Bogdana Bogdanovica,
Pre nekoliko dana napustio je ovaj svet veliki graditelj, mislilac, pedagog... Napustio nas je covek koji je sebe ugradio u kulturu ove sredine i u kulturu sveta... Ugradio je sebe u veliki broj memorijalnih ostvarenja, neprevazidenih kako po formi, tako i po filozofskom stavu i univerzalnosti poruke koja iz njih zraci – da je život jaci od smrti. I ta filozofema skoro idealno obeležava licnost preminulog velikana Bogdana Bogdanovica.... Kao da je sudbina, dajuci mu ime Bogdan, opredelila njegov bogom dani put stvaraoca i kreatora, njegov prebogati životni opus koji ce brojnim mladim sledbenicima predstavljati najlepše zaveštanje i pisane reci i umetnickog stvaralaštva.
Kao jednom od dugogodišnjih saradnika i ucenika Bogdanovih, koji je zadovoljstvo rada i života nalazio u neposrednoj saradnji na više protomajstorovih projekata, dodeljena mi je cast da vas podsetim na životni opus graditelja neverovatnih gradevina, izgradenih diljem njegove i moje bivše domovine – Jugoslavije. Cinim to i u ime svih clanova Akademije arhitekture Srbije, koji smrt jednog od njenih najuglednijih clanova, doživljavaju sa osecanjem nenadoknadivog gubitka.
Više od 15 godina bio sam saradnik neumornom graditelju baš kao što su mu odani saradnici bili i brojni znani i neznani majstori-klesari koji su Bogdanove zamisli pretvarali u živa skulptoralna dela: sa setom i ponosom secam se bezbroj divnih trenutaka koje sam proveo sa svojim profesorom.
Pocelo je to davne 1958. godine kada smo kao studenti arhitekture otkrivali neverovatni jezik znakova, crteža i misli pretocenih tušem ili olovkom na papir od strane našeg asistenta Bogdana Bogdanovica... Tu sposobnost, koju još danas ni kompjuteri ne ostvaruju – da misao direktno rukom i olovkom transponuju u crtež - sledeci svog ucitelja, prenosim brojnim generacijama buducih arhitekata na fakultetima u Srbiji, Crnoj Gori i Poljskoj, u kojoj je posebno cenjeno delo velikog Bogdana Bogdanovica. Njegove ideje o tome kako raditi su i dalje prisutne medu mladim buducim graditeljima!
Dozvolite mi i da evociram i neke detalje saradnickog rada. Godine 1958. radio se veliki projekat za mostarsko groblje. Vladu Velickovica, Simu Miljkovica i mene pozvao je Bogdan da mu pomognemo na projektima. Radili smo skoro dve godine u kuci u Tolstojevoj ulici koja je bila centar okupljanja mnogih zainteresovanih pojedinaca. Medu njima najcešci gost bio je Mostarac Džemal Bjedic. Atmosferu je gradio Bogdan, a na gramofonu se bez prestanka vrtela fantasticna simfonija Hektora Berlioza, dramaticna poema koja je ocigledno posebno insiprativno delovala na Bogdana...
U istom periodu radio je Bogdan i projekat nekropole u Prilepu, a velike gipsane modele i maketu Mostara radio je covek zlatnih ruku . Veljko Forcan. Ono što je ostalo skriveno za sve koji znaju mostarsko groblje, jeste cinjenica da je veliki broj rešenja za celinu i detalje proizilazio iz proporcijskih odnosa “zlatnog preseka” – te carobne anticke proporcijske formule. Imao je Bogdan izvanredan osecaj za stare tehnike i zanate, kamenu je poznavao dušu, a stalni pratioci, klesari sa Braca, oblikovali su ga onako kako je samo Bogdan uspevao da komplikovan crtež napravi. Cesto je stoga isticao da je on medu prvima bio zacetnik takozvane grupne forme (autorske)...
Crtac i graditelj, teoreticar arhitekture grada, filozof i pisac, stvaralac metaforickih gradevina i alegorijskih ambijenata, govorio je: “Pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da pišem.”
Podseticu vas na izvanredni opus gradevina ostvaren snažnom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom. Kako je sam konstatovao, tim cudnim poslom poceo je da se bavi još u svojoj graditeljskoj mladosti, shvativši da mu ta vrsta arhitekture pruža daleko vece stvaralacke slobode no recimo podizanje sumornih soc-fukcionalistickiih naseobina.
Evo tih gradevina i njihovih mitologema-metafora:
Spomenik jevrejskim žrtvama (1952) – Arijelova krila – amfora neba iscrtana krilima svete ptice.
Nekropola u Prilepu (1961) – posmrtno kolo devojaka oko paloga junaka.
Nekropola u Kruševcu (1965) – ptice izlecu iz utrobe zemlje a na krilima nose znakove života.
Akronekropola u Mostaru (1965) – Akropolj-grad mrtvih sa zodijackim krugom na vrhu iz kojeg kosmicka voda kroz mrežu malih kanala simbolicki silazi u grad živih. Možda je to najsnažnije i najkompleksnije Bogdanovo delo.
Jasenovacko spomen-podrucje (1965) – cvet koji izranja iz mocvare, cvet i zemlja, voda i zemlja u kovitlacu spajanja.
Nekropola u Leskovcu (1971) – grupa osveštalih stubova koji okružuju gospodaricu ptica i životinja.
Simbolicka nekropola u Knjaževcu (1971) – mitski polis, stele-simbolicke kamene kuce sa solarnim znacima i znacima zmije-cuvarkuce.
Svetilište u Kosovskoj Mitrovici (1973) – dva gigantska stuba koji drže kosmološku konstrukciju koja deli donju od gornje hemisfere.
Ova realizovana dela bila su opredeljujuca da se Bogdanovicu dodeli najveca nagrada u oblasti skulptoralnog stvaralaštva u San Paolu 1973. godine (nagrada u rangu Nobelove nagrade).
Usledile su i dalje realizacije mnogih memorijala: u Ivangradgradu, Bihacu, Pazinu, Štipu, a posebno je interesantan Bogdanov opus tri mauzoleja iz 1980. godine: mauzolej u Popini, mauzolej ratnicima u Cacku sa serijom životinjskih figura, nekropola u spomen-parku Dudik u Vukovaru – svetilište sa stelama, mauzolej koji sa svojih pet šiljaka drži krov – nebeski badahin.
Za ova tri mauzoleja ideje su se radale i medusobno preplitale sa zajednickom hermetickom nad-idejom, ostvarenom prostorno razlicitom stereometrijom, a Bogdan je isticao da se u sva tri slucaja oslonio na reci i misao.
U jednom od svojih sjajnih eseja u “Gradoslovaru” Bogdan konstatuje da je “igra misao a misao dogadaj” i da “tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore – tamo se ni pravi grad nikada nece dogoditi.”
Arhitektura nije obicna profesija. To je privrženost, to je zaljubljenost, to je sudbina jednog coveka.
Toj sudbini se Bogdan posvetio pre 60 godina. Ušao je u svet graditeljstva sa željom da ga unapreduje, sa otporom prema tradicionalizmu i ortodoksnom funkcionalizmu, nesklon kompromisima i ustupcima. Jednom je, 1992. godine, rekao: “Da sam ocutao, živeo bih mirno i sramno. Ali ocutati se nije moglo.”
Bogdan je zauzeo posebno mesto u novijoj srpskoj kulturi kao jedan od retkih protagonista intelektualne avangarde i stvaralaštva koje se krece od sveta duhovnih simbola, filozofskih rasprava i eseja, do sveta likovnosti, arhetipskih uzora i poruka najsuptilnijih vrednosti u ovim prostorima. Odabrao je podrucje rada udaljeno od ideo-politickog znakovlja, birajuci u svom stvaralaštvu nadetnicke i nadkonfensionalne simbole, a inspiraciju tražeci u arheologiji, svetu arhaickih praslika, u prastarim imaginativnim matricama.
“Želeo sam da u okvirima opšteljudskog, antropološkog secanja obeležim i rat i mir, pobednika i pobedene, a razume se pre svega neuništive radosti života.”
Evo tog stava kojeg se Bogdan držao kroz citav život – da je život jaci od smrti. Otišao je, vinuo se u nebeska prostranstva ili možda na beskonacno krstarenje zvezdastim ukrsnicama idealnih kurseva odvažnih moreplovaca, kako je to u sjajnom eseju o baroknom vrtu najavio.
Pridružio se besmrtnicima – a arhitekturu i gradove, mudrost gradogradenja ostavio kao privilegiju i obavezu buducim graditeljima da nekim, danas još nenaslucenim misaonim ritualima ponovo prizovu sklad grada i sveta, odgovarajuci hrabro i nadahnuto ne samo na uobicajeno pitanje: šta i kako vec i zašto???
A arhitektura – ars integrate – i taj njen Mefisto, ustupice im za spokojstvo – nemir, za konacnost – beskraj, za dušu – vecnu mladost.
Putuj u miru prostranstvima sveta, velikane svetski, dragi ucitelju Bogdane Bogdanovicu.
Mita Mladenovic
Beograd 24. VI 2010.
Arhitekta Mihajlo Mitrovic i profesor Mihailo Maletin na Tribini za spas platana
Javna sednica Akademije arhitekture Srbije 23.XII 2009.
Ovogodišnja javna sednica održana je u Velikoj sali Udruženja književnika Srbije. O arhitektonskim i urbanističkim problemima Srbije i srpske prestonice posebno, govorili su predsednik Akademije arhitekta Mihajlo Mitrović i članovi arhitekte Branko Bojović i Branislav Jovin. Dodeljene su i nagrade AAS za 2008. i 2009. godinu.
Nagrade za 2008. pripale su:
Dragani Perić, novinarki redakcije NIN
Redakciji nedeljnika NIN
Milošu Teodoroviću, novinaru
Građanskoj inicijativi Peti park
U Beton-hali, u galeriji Superspace Belgrade, uz prisustvo
brojnih posetilaca, otvorena je izložba 39 članova Akademije arhitekture Srbije. Uvodnu
reč održao je akademik Miodrag Protić. Izložba će
trajati do 5. aprila. Preuzmite video zapis sa otvaranja izložbe (ZIP, 23 MB)
Sporazum o saradnji
između Akademije arhitekture
Srbije i Ruske Akademije arhitekture i građevinskih
nauka verzija
za štampu
U skladu
sa utvrđenim
Programom rada Saveza arhitekata Srbije i Saveza arhitekata
Srbije i Crne Gore, kao i pomenutim Protokolom o bilateralnoj
saradnji, realizovana je kod nas, u periodu od 29. oktobra
do 05. novembra 2004, Nedelja ruskog graditeljstva u Beogradu
(Moskva u Beogradu).
Osmoclanu
rusku delegaciju cinile su sledece licnosti: Logvinov Viktor
Nikolajevic, akademik, prezident MOO Savez moskovskih arhitekata,
rukovodilac delegacije, Prof. dr Belousov Vladimir Nikolajevič, akademik, počasni doktor Beogradskog
univerziteta, vice – prezident RAASN - Ruske akademije
arhitekture i građevinskih nauka, Prof. Voskresenski Igor
Nikolajevič, akademik, zamenik glavnog arhitekte grada
Moskve, glavni umetnik grada Moskve, izvršni sekretar
MASA - Međunarodne asocijacije saveza arhitekata, Pasternak
Tatjana Leonidovna, odgovorni sekretar MOO Saveza moskovskih
arhitekata, Taranov Andrej Ivanovič, vice – prezident
MOO Saveza moskovskih arhitekata, Prof. Černjihov Andrej
Aleksandrovič, akademik, vice – prezident MAA -
Međunarodne akademije arhitekture, Prof. Šugajev
Gadžimurad Tairovič, akademik, sekretar za umetnička
pitanja i informisanje MASA - Međunarodne asocijacije
saveza arhitekata, Šumakov Nikolaj Ivanovič, glavni
arhitekta OAO Metrogiprotrans – Moskva.
Bogat i
sadržajan program realizovan je pre svega zahvaljujući
veoma dobroj i očito dugotrajnoj pripremi ruskih kolega.
Predstavljene su tri zanimljive izložbe i nekoliko značajnih
predavanja i prezentacija.Održano je takođe i nekoliko
okruglih stolova i stručnih razgovora na Arhitektonskom
i građevinskom fakultetu, u Inženjerskoj komori Srbije,
Savezu arhitekata Srbije, Skupštini grada Beograda,
Energoprojektu, Jugoslovenskoj inženjerskoj akademiji,
Akademiji arhitekture Srbije, Zavodu za zaštitu spomenika
kulture grada Beograda. O sveobuhvatnosti naše dugogodišnje
saradnje sa ruskim kolegama govori već sam spisak institucija
koje su aktivno uključene. Radni sastanci kao i uvek odisali
su kompleksnom analizom i sadržajnom razmenom iskustava
i dostignuća u različitim oblastima, od planiranja,
projektovanja i graditeljske prakse, preko različitih
oblika integralne zaštite svih dobara koja nam je priroda
podarila i generacije do sada stvorile i izgradile, do formiranja
profesionalnog podmlatka, razmene stručnjaka, novih oblika
obrazovanja za novi milenijum i saradnje naših akademija.
Posebna pažnja posvećena je problemima daljeg razvoja
naših inženjerskih struka, od obrazovanja stručnjaka
i permanentne edukacije kadrova, preko zakonske regulative
i njene neophodne harmonizacije, do mogućih i poželjnih
okvira bilateralne i međunarodne saradnje, licenziranja
i saradnje u oblasti projektovanja i izgradnje na našim
i trećim tržištima.
Analiza
i pregled dogovorenih ostvarenih programa i budući
planovi verifikovani su dokumentima – Sporazumom o saradnji
između Ruske akademije arhitekture i građevinskih
nauka i Akademije arhitekture srbije, Sporazumom o saradnji
između Ruske akademije arhitekture i građevinskih
nauka i Jugoslovenske inženjerske akademije, kao i Dopunom
protokola o saradnji čiji su potpisnici predstavnici ruskih
i naših saveza arhitekata.
I pored
intenzivnog radnog programa našlo se vremena
da gostima pokažemo i nešto od naših prirodnih
vrednosti, urbanog i graditeljskog nasleđa – Kalemegdan,
Beogradsku tvrđavu, značajne građevine starog
i novog grada, te Zlatibor, Mokru Goru, Šargansku osmicu,
i, dragulj našeg narodnog neimarstva, Sirogojno.
Organizatori
programa posete ruske delegacije bile su naše
strukovne asocijacije arhitekata, Inženjerska komora Srbije
i beogradski Arhitektonski fakultet, a realizator Savez arhitekata
Srbije.
Pokrovitelj
manifestacije NEDELJA RUSKOG GRADITELJSTVA bila je Uprava
grada Beograda, koja je, zajedno sa Inženjerskom
komorom Srbije i brojnim sponzorima, pružila veliku pomoć bez
koje ovaj program ne bi bilo moguće realizovati. Stoga
im, i ovom prilikom, izrazavamo veliku zahvalnost.
P. Arsić
Pres-konferencija Akademije arhitekture
Srbije, 31. I 2007. u zgradi TANJUG-a u Beogradu verzija za štampu
SRBIJA mora da se obračuna sa građevinskom i urbanističkom
mafijom. Glas razuma za zaustavljanje neprimerenog ponašanja
i katastrofalne situacije u građevinarstvu, preciznije
u oblasti nadgradnje, protiv investitora i projektanata koji
ruše i zidaju šta i gde hoće, uglavnom bez
valjanih dozvola, u ime svojih članova, podigla su četiri
strukovna udruženja: Savez arhitekata Srbije, Akademija
arhitekture Srbije, Inženjerska komora Srbije i Društvo
arhitekata Beograda.
Od zakonodavne i izvršne vlasti naše zemlje,
ovi stručnjaci, traže da stanu na put narušavanju
i potpunom uništavanju ambijentalnih, kulturnih i arhitektonskih
vrednosti, ne samo u glavnom gradu već i u svim drugim
gradovima i varošicama Srbije.
Tim pre što su pomenuti primeri rezultat nečije
neodgovornosti, nestručnosti, nebrige, pa čak i sračunate
zloupotrebe ovlašćenja, koja imaju. Arhitekte su
navele da bi bilo vrlo dobro kada bi naša zakonodavna
vlast uvela - građevinsku policiju.
- U svim razvijenim evropskim zemljama, postoji ovakva policija
- rekao je akademik profesor Branislav Mitrović, predsednik
Skupštine Inženjerske komore Srbije. -Ingerencije
ovakve policije su velike. Mnogo veće nego što
ih ima naša građevinska inspekcija. U stanju su
da u roku od pet minuta zatvore neko gradilište, koje
ne može da nastavi s radom sve dok ne dobije sve neophodne
dozvole - građevinske, ali i od zavoda za zaštitu
spomenika. Investitori, bez obzira koliko moćni, moraju
da poštuju donete odluke.
Nažalost, ovo nije slučaj kod nas. Upravo zbog toga,
arhitekte zahtevaju da se nadležni striktno pridržavaju
slova zakona, jer, često bi bilo dovoljno samo to. Recimo,
u Generalnom urbanističkom planu piše da je neophodno "poštovanje
izvorne fasade", ili, da nije dozvoljena nikakva prerada
ili izmišljanje druge fasade umesto postojeće.
No, zbog toga što se ovakve i mnoge druge stavke iz
Generalnog urbanističkog plana i drugih zakona nedovoljno
poštuju, strukovna udruženja arhitekata su i digla
svoj glas i zatražila osnivanje građevinske policije.
Između ostalog, rešili su i da osnuju Apelacioni
Odbor suda časti za zaštitu autorskih prava, kao
i da se pri Inženjerskoj komori Srbije ustanovi kancelarija
advokata, koja bi pomagala u rešavanju sporova o kojima
su govorili.
- Arhitekte niko ništa ne pita - kaže prof. dr
Mihajlo Mitrović. - Od njihovih dela, nadogradnjom prave
se prava arhitektonska rugla. Zavladalo je zlo i haos u ovoj
oblasti. Finansijski građevinski moćnici rade šta
hoće, čak se ne obaziru na naloge o zaustavljanju
gradnje, koje im izda nadležno Ministarstvo.
Nadležni u Republici i Beogradu različito reaguju
na inicijativu stručnjaka. Ministarstva za kapitalne investicije
i ekonomske odnose sa inostranstvom pokrenula su proceduru
za izradu novih zakona o zemljištu, gradnji i planiranju.
Ovaj paket zakona radi se zahvaljujući donaciji austrijske
vlade. Napravljen je model što nije dovoljno da bi se
krenulo u javnu raspravu. Ali, ovim zakonima ne može da
se predvidi takozvana "građevinska policija" jer
to je nadležnost MUP.
- Lično podržavam ideju da se formira građevinska
policija - navodi Milan Miljević, državni sekretar
u Ministarstvu za kapitalne investicije zadužen za urbanizam
i građevinu. - Pitanje je da li u okviru MUP ili pri gradovima
i opštinama. Smatram da kao što u MUP postoji
odeljenje za privredni kriminal, za narkotike, tako bi trebalo
da se oformi i odeljenje za građevinu i urbanizam, posebno
sada u periodu tranzicije kada je izgradnja veoma unosan biznis.
To odeljenje, dodaje Miljević, bavilo bi se zloupotrebom
službenog položaja, falsifikovanjem službenih
isprava i tome slično. To bi bila velika podrška
građevinskoj i urbanističkoj inspekciji.
Naravno, neophodno je da zaposleni u tom odeljenju budu edukovani
da znaju pravila koja važe u oblasti građevine i
urbanizma. Da je formiranje građevinske policije neophodno
najbolje govori i primer da u praksi nema dovoljno presuda
odnosno sankcija u urbanizmu. Podnet je niz krivičnih
prijava, ali je izrečen mali broj pravosnažnih presuda.
U Moskvi je završen 14. medjunarodni festival arhitekture
i gradjevinarstva “Zodčestvo” na kome je učestvovalo
dvadesetak članova Akademije arhitekture Srbije, ali
i desetak naših kompanija koje realizuju značajne
gradjevinske projekte u Rusiji. Festival ruske arhitekture
ove godine je održan u najatraktivnijem moskovskom izložbenom
prostoru Centralnoj izložbenoj sali "Manjež",
u organizaciji Saveza ruskih arhitekata, uz učešće
dvestotinak izlagača, od kojih je četvrtina bila
iz inostranstva. Srpski izlagači nastupili su odvojeno:
jedni pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Saveza
preduzetnika Jugoslavije u Rusiji (SPJUR), a drugi u organizaciji
Akademije arhitekture Srbije (AAS), Jugoslovenske inženjerske
akademije (JINA), Saveza arhitekata Srbije (SAS) i Inženjereske
komore Srbije (IKS). Na štandu izvođača radova
bilo je desetak kompanije (Austru bau, Rockler, Janko Lisjak,
Svetlost, Omnistruktura, Tehnogradnja, Avantik, Energoprojekt,
Danzor sistem i Lingo vision), dok su na prostori projektanata
izlagali članovi AAS i JINA. Predstavljeno je dvadesetak
arhitekata i urbanista koji su obeležili srpski neimarski
prostor u poslednjih pola veka. Srpski arhitekti imali su zapažen
nastup i u pratećim manifestacijama.
Pres-konferencija Akademije arhitekture Srbije, 15.
III 2006. u Medija Centru u Beogradu verzija
za štampu
POZIV GRADOUPRAVLJAČKIM STRUKTURAMA DA USPOSTAVE RED
I ZAKONITOST U IZGRADNJI NAŠIH GRADOVA
Katastrofalna situacija
u urbanističko-arhitektonskom životu
i razvoju naših gradova prouzrokovana je, između
ostalog, i najviše nepoštovanjem zakona, javnog
interesa građana, kršenjem autorskih prava od strane
opštinskih upravljačkih struktura, rušenjem
svih moralnih kodeksa od strane sumnjivih arhitekata, svojevrsnih
zavisnika od novca i centara moći svih kategorija.
Akademija arhitekture Srbije
(AAS) primila je veliki broj pritužbi na razne graditeljske uzurpacije privatnih vlasnika
i drastična kršenja autorskih prava, kako mrtvih,
tako i živih autora.
Odgovarajući pojedinačno svakom od njih izneli smo
svoja gledišta na ukazani problem i, po pravilu, naš odgovor
završavali pozivom vlastima da se u tolerantnom duhu
stručno i sporazumno razreše nastali problemi.
Ni na jedan naš apel nismo dobili odgovor. Kada nije
bilo moguće doći u kontakt sa aktuelnim gradouređivačima
Beograda, kada se pred očima celog Beograda uzurpira autorsko
pravo arhitekti koji uveliko zida jedan od najvećih poslovnih
objekata, zvanično nazvanog „Celina I, Blok 26“,
i usred posla pokušava da se njegova gradnja protivzakonito
prenese na inostranog neznanca neuverljivog imena, te kada
su zakazale ostale stručne asocijacije – AAS je
bila prinuđena da bar nešto učini u odbranu
autora, struke i javnog interesa.
U tom smislu smo sa Savezom arhitekata Srbije organizovali
ovaj, u našoj sredini, prvi javni susret sa predstavnicima
medija, da bi uz njihovu pomoć obavestili javnost o sledećem:
Upoznajemo javnost sa dugogodišnjim kršenjem
autorskih prava i skrnavljenjem vrhunskih dela, spomenika kulture
srpskog graditeljstva najznačajnijih srpskih arhitekata
kao što su dela: Momira Korunovića, Aleksandra
Medvedeva, Branislava Kojića, Milana Zlokovića, Đorđa
Kovaljevskog, Rajka Tatića, Stanka Mandića, Alekseja
Brkića, Miroslava Jovanovića, Uroša Martinovića,
Branka Maksimovića, Slobodana Mihailovića i drugih.
Ali isto tako i svakodnevno sa delima aktuelnih graditelja
kao što su dela Predraga Cagića, Branislava Jovina,
Spasoja Krunića, Svetislava Ličine, Milana Lojanice,
Branislava Mitrovića, Mihajla Mitrovića, Milana Raonića,
Radivoja Tomića i dr. Istovremeno konstatujemo da su svi
napori profesionalnih organizacija da se kod vlasti spreči
ovakvo stanje ostali bez ikakvog rezultata.
Konstatujemo da su sva ova
zbivanja u Beogradu i Srbiji bila na margini margine nadležnih, kako odgovornih državnih
službi, isto tako i van pažnje uticajnih medija.
Primećujemo u novije vreme promenu ove prakse kod više
medija, i stav da ozbiljnije
priđu ovim pitanjima, što nas je ohrabrilo da sazovemo
ovu konferenciju. Istovremeno ih pozivamo da nam pomognu u
prilježnom i objektivnom informisanju javnosti.
Pozivamo vlasti, naročito gradoupravljačke, da počnu
da poštuju Zakon o autorskim pravima. Naročito
one koje su se u tranzicijskoj krizi približile divljim
graditeljima, nekontrolisanim alavim strancima i okrenuli ledja
od svojih graditelja, građana – njihovih birača,
kao i javnog interesa najšire zajednice.
Pozivamo ih da u ime civilizacijskih i evropskih vrednosti
uspostave u poslednje vreme prekinuti dijalog sa graditeljima, čije
plodove i te kako znaju da uživaju.
Pozivamo sve asocijacije i udruženja građana, kao
i sve političke stranke da u takmičarskom duhu unesu
u svoje programe borbu protiv korupcije u graditeljstvu i založe
se za rigorozno poštovanje zakona i zaštitu autorskih prava
kao nosioca interesa građana. Isto tako i za poštovanje
privatnog vlasništva, kako materijalnog tako i intelektualnog.
Pozivamo sve političke strukture da provere glasove struke
i najšire javnosti o krupnim prekršajima velikih
investicija i nacionalnih dobara kao što su: projekat
metroa, beogradskog magistralnog prstena, mosta na špicu
Ade Ciganlije i nekontrolisanog nasrtaja stranih investitora.
Zahvaljujemo se svim prisutnima
današnjoj konferenciji
u Medija centru računajući da su dali ozbiljnu podršku
našim naporima za uvođenje društvenog i
demokratskog reda u naše neradosne i uznemirene prostore.
15. marta 2006. g. u Beogradu,
Predsednik AAS
Mihajlo Mitrović
