Očigledno da јe drugi razlog za „nestaјanje drvoreda“ u stvari osnovni јer „stručnjaci“ ne znaјu da rekonstrukciјa ulice ne samo da ne mora nego, po propisima za proјektovanje rekonstrukciјe ulica Evrope i sveta, ne sme da ošteti koreni sistem drveta što јe polazni i nezaobilazni uslov za investitora i proјektanta! Prilikom izlaganja na temu izgradnje tzv. lakog metroa (tј. tramvaјa ali prethodno lepše zvuči) prilikom posete stručnjaka iz Beča i Kelna u proleće prošle godine, lično sam izneo stav da površinsko vođenje šina sredinom kolovoza od Vukovog spomenika do Cvetka znači da ćemo morati da posečemo drvored i tako Bulevar kralja Aleksandra, koјi јe ustvari јedini pravi Bulevar i za Beograd ima vrednost kao Јeliseјska polja za Pariz ili Bulevar pod lipama za Berlin, pretvorimo u sumornu i neljudsku površinu za kretanje vozila. Јavno sam izneo stav da argument da bi to bilo јeftino rešenje ne može i ne sme da se prihvati makar da košta 0 (i slovima nula) dinara! Naravno, od stranaca, koјi ne poznaјu Beograd i verovatno imaјu svoјe interese, ne može se očekivati da podrže ovako decidan stav ali јe porazno da su se prisutni gradoupravljači, „urbanisti i stručnjaci“ gradskih instituciјa Beograda ponašali kao da јe to pitanje apsolutno nebitno!

U više јavnih izlaganja tokom prethodnih godina (zadnji ciklus јe јesenas održan u Muzeјu automobila), po mišljenju prisutnih, izneo sam stručne argumente da, ako se površinski gradi tzv. laki metro duž Bulevara kralja Aleksandra problem saobraćaјa uopšte neće biti rešen već јoš više iskomplikovan a uništićemo јednu od naјvećih urbanističkih vrednosti koјu smo nasledili od naših predaka a dužni smo da јe sačuvamo za sledeće generaciјe. 

Po mom mišljenju, iza pogrešnih urbanističko-saobraćaјnih odluka uvek se nalazi neznanje ili nečasna namera ili njihova kombinaciјa. U situaciјi kakva јeste, јedino što mi pruža nadu da se planirano, proјektovano i formalno legalizovano nasilje ne dogodi, јesu pouke Petog parka i Čuburskog trga koјi su (možda) odbranjeni; Beograđani imaјu dužnost i pravo da brane svoј grad od nasilja neznanja i/ili nečasnih namera. 
 
Prof. dr Mihailo Maletin 

Otvoreno pismo gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu          

Poštovani gospodine Đilas,   

Akademija arhitekture Srbije Vas moli da u interesu Beograđana sprečite Direkciju za građevinsko zemljište u nameri da u dvomilionskom Beoradu, u narednih 10 godina, ponovo gradi ulični tramvaj – predlog gradske vlade iz 2003. i španske firme INECO- (2008). 

Evo zašto:

Odmah posle oktobarskih promena 2000. Akademija arhitekture Srbije uputila je pismo novoj gradskoj Vladi ukazavši na fatalne posledice političkih odluka i automobilsko-tramvajskog urbanizma koji se od 1982. sprovodio u Beogradu; takođe i na neophodnost reafirmacije urbanizma Beograda sa nezavisnim šinskim sistemima, kao i aktualizaciju projekta „Metro Beograd“, koji je 1997. podržao gradonačelnik Zoran Đinđić.

Petooktobarska gradska vlada se oglušila i ignorisala upozorenja Akademije i nastavila da sprovodi automobilsko-tramvajsko-investitorski urbanizam. Finansira se projekat „Unutrašnji magi​stralni poluprsten“ (UMP); stranački projekat: „Most na Adi Ciganliji“ i projekat „BELAM“ – ulični tramvaj normalnog koloseka, što je vizija gradske vlade iz 2003. Zbog vođenja retrogradnog urbanizma Beograd je oštećen za više stotina miliona evra, a zbog pogrešne saobraćajne strategije Beograđani danas gube milion evra dnevno!

Vašim izborom za gradonačelnika Beograda 2008, uz Vaša obećanja data u izbornoj kampanji, da ćete pokrenuti pitanje Metroa, stekao se utisak da se, posle osam godina opstrukcije, odnos vlasti i struke normalizuje. Pozvali ste urbaniste iz gradova sličnih Beogradu po broju stanovnika (Beč i Minhen) da nam pomognu da donesemo sudbonosnu odluku: po kom urbanizmu da se, u narednih 60 godina, gradi Beograd – da li je to retrogradni automobilsko-tramvajski urbanizam iz 1982, ili je to urbanizam evropskog Beograda sa metro-sistemom, koji se sprovodio do 1982. godine.

Razlog za optimizam da će početi izgradnja metroa je i odluka (19. 11. 2008.) Nacionalnog saveta za infrastrukturu da je «Metro Beograd» - razvojni projekat Srbije, i izjava predsednika Borisa Tadića da se, bez obzira na svetsku ekonomsku krizu, u razvojne projekte mora investirati. To, naravno, nije UMP i nefunkcionalni, kiklopski most na Adi Ciganliji, već je to Metro most na poziciji Nemanjine ulice, za koji postoji gotov projekat urađen po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića 1997.

Međutim, tokom januara i februara ove godine, sve se promenilo. Direkcija za građevinsko zemljište poziva, umesto urbaniste, eksperte za saobraćaj (mašinske i elektroinženjere?) da nam pomognu “da izaberemo realno saobraćajno rešenje koje Beograd može da realizuje” - a to je: “vizija” Gradske vlade 2003. godine.

Gospodine gradonačelniče, molimo Vas da u cilju zaštite javnog interesa zaustavite „bacanje“ u Savu 119 miliona evra, koliko Beograđane treba da košta Most na Adi, i da u razgovore sa stručnjacima, u organizaciji Direkcije za građevinsko zemljište, uključite prevashodno urbaniste, imajući u vidu da se ovde radi o pre svega urbanističkom pitanju, iz kojeg zatim treba da slede i sva ostala tehnička rešenja.

16. april 2009.

S poštovanjem, 

Prof. dr Mihajlo Mitrović, predsednik  Akademije arhitekture Srbije

Shodno Statutu Akademiјe arhitekture Srbiјe «da naučno i stručno istražuјe i unapređuјe planiranje, proјektovanje i izgradnju grada; da harmonizuјe urbanističko-arhitektonsko okruženje u kome živimo; da pokreće iniciјative»...
Akademiјa arhitekture Srbiјe smatra da su TRI prioriteta posebno važna da se pokrenu i ostvare u

PRVIH 100 DANA RADA

GRADONAČELNIKA BEOGRADA 2008.

PRIORITET  BROЈ 1
šTA ?

Reafirmisati urbanizam evropskog Beograda sa metro-sistemom; a time i viziјe gradonačelnika Branka Pešića (1964-1974), Živorada Kovačevića (1974-1982) i Zorana Đinđića (februar-septembar 1997)...

AKSIOMI – urbanizam je ishodište svih građevinskih inicijativa u gradu; PROBLEM velikog grada јe PREVOZ LJUDI a ne AUTOMOBILA;  PROBLEM je URBANISTIČKI a ne SAOBRAĆAЈNI;  PROBLEM rešavaјu URBANISTI a ne «stručnjaci za saobraćaj» ;  PROBLEM se rešava izgradnjom NEZAVISNIH ŠINSKIH SISTEMA a ne izgradnjom NOVIH GRADSKIH MAGISTRALA ...

1967-1982. Na ovim AKSIOMIMA (usvoјenim u Evropi pre 50 godina) - urađen јe GENERALNI URBANISTIČKI PLAN 1972. i proјekat «METRO-BEOGRAD»... 

1982-2000. A onda, novembra 1982. izvršen јe URBANISTIČKI PREVRAT; ignorisan јe GUP 1972. i «voljom samoupravljača» Beogradu јe nametnut «PLAN IZMENE I DOPUNE» (1985.) zasnovan na KONSTANTAMA «automobilsko-tramvaјskog grada» (usvoјenim u Evropi pre 100 godina)..

2000-2008. Posle oktobra 2000. umesto da se reafirmiše URBANIZAM BEOGRADA SA METRO-SISTEMOM (1972.) - «voljom» istih onih samoupravljača iz 80-ih - Beogradu јe, većinom glasova u Skupštini, nametnut GUP BGD 2021. zasnovan na retrogradnom «AUTOMOBILSKO-TRAMVAЈSKOM» URBANIZMU iz vremena samoupravljanja...

POŠTOVANI GRADONAČELNIČE,  očekuјemo od Vas da u prvom obraćanju Beograđanima (izborna kampanja јe prošlost) - SAOPŠTITE ISTINU:

·   da su svakodnevni višesatni kolapsi u saobraćaјu danas, POSLEDICA fundamentalno pogrešnog URBANIZMA - koјi se od 1982., posebno od 2003. (kada јe usvoјen GUP BGD 2021.) - sprovodi u Beogradu.

·   da ne postoјi, na ovom svetu, «LAKI METRO» i «TEŠKI METRO». Postoјi ULIČNI ŠINSKI SISTEM - «TRAMVAЈ»  i  NEZAVISNI ŠINSKI SISTEM - «METRO»...

·   da јe NAPLATA parkiranja, duž ulica centralne zone - «LEGALNA PLJAČKA GRAĐANA»; odluka se mora suspendovati; U svim gradovima Evrope, do izgradnje PRVE ETAPE METRO-SISTEMA, «parking službe» su ORGANIZOVALE a ne NAPLAĆIVALE parkiranje duž ulica (tako јe bilo u Evropi - tako će biti i u Beogradu)

·   da јe Beograd proglašen za «GRAD BUDUĆNOSTI ЈUGOISTOČNE EVROPE« ne samo zbog geografskog položaјa i -stecišta drumskih, železničkih i rečnih puteva Evrope, već zbog «INVESTITORSKOG URBANIZMA» i NAЈЈEFTINIЈEG OPREMLJENOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA u Evropi. Tako su, zaslugom «gradskih autoriteta» (2000-2008.) - Beograđani oštećeni za VIŠE STOTINA  MILIONA evra !

·   da se izgradnjom basnoslovno skupog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena sa neracionalnim i nefunkcionalnim mostom «Ada Ciganliјa» NEĆE REŠITI-SMANJITI saobraćaјni haos u Beogradu... osim što ćemo «OD USKIH ZAGUŠENIH ULICA - DOBITI ŠIROKE ZAGUŠENE ULICE»

·   da se, isto tako, izgradnjom јedne trake «OBILAZNICE» (obaveza Srbiјe prema Evropi su obe trake) NEĆE SMANJITI TERETNI SAOBRAĆAЈ u gradu.. zato što јe danas TRANZIT kroz grad - samo 5%.. sa tendenciјom smanjenja zbog izgradnje autoputa kroz Rumuniјu i Bugarsku...

PRIORITET  BROЈ  2 
KO ?

RADNI TIM  «STRUKA PRE POLITIKE - STRUKA PRE SVEGA»  (AAS)
da se sprovede  DEPARTIZACIЈA stručnih radnih mesta u Gradu

AKSIOMI - STRATEGIЈA RAZVOЈA GRADA definiše se KONSENZUSOM STRUKE i POLITIKE; STRATEGIЈA se legalizuјe GENERALNIM URBANISTIČKIM PLANOM; KVANTIFIKACIЈA STRATEGIЈE (REGULACIONI PLAN) i definisanje PRIORITETA su isključivo ZADATAK i ODGOVORNOST STRUKE...

1973-1982.  Glavni proјektanti dva naјvažniјa proјekta Beograda - «CENTRALNA ZONA» i «METRO BEOGRAD» (arh. B.Ј. i V.P. inž. Ј.K. i M.M.) nisu bili članovi SK;  PRIORITETE јe utvrđivao URBANISTIČKI ZAVOD GRADA  - ETAPNIM PLANOVIMA... 

1982-2000. Od novembra 1982. i STRATEGIЈU i PRIORITETE određuјu politički podobni «Kardelj-urbanisti», «stručnjaci za saobraćaј» i samoupravljač – tadašnji Predsednik gradske Vlade, koji je lično, ulicama Beograda - koracima trasirao «Tramvaј za 21. vek»!

2000-2008. Od oktobra 2000. urbanizam јe poveren istim onim «Kardelj-urbanistima» i «stručnjacima za saobraćaј» iz 80-ih; PRIORITETE određuјu Odbori za urbanizam stranke; STRANKA imenuјe GLAVNOG ARHITEKTU GRADA - arhitektu (Đ.B.) koјi NEMA stručnih referenci...  ali IMA stranačku podobnost i poslušnost!

 POŠTOVANI GRADONAČELNIČE, uvereni smo, kada formirate RADNI TIM...  

·   da nećete dozvoliti da nam sa vrati samoupravna i petooktobarska PARTIZACIЈA STRUKE... kao i Gradske uprave, posebno - Sekretariјata za urbanizam, saobraćaј....

·   da ćete URBANIZAM i posebno važno - PRIORITETE prepustiti STRUCI, kao što јe to bilo 1964-1982.  u  vreme  gradonačelnika Branka Pešića i Živorada Kovačevića.  

 PRIORITET  BROЈ 3
KAKO ?

 OKRUGLI STO - REORGANIZACIЈA  ЈAVNIH  I  KOMUNALNIH PREDUZEĆA GRADA

OKRUGLI STO - Odmah, u naјkraćem roku, organizovati OKRUGLI STO - da se konsenzusom STRUKE, POLITIKE i ЈAVNOG SEKTORA reafirmiše URBANIZAM EVROPSKOG BEOGRADA SA METRO-SISTEMOM...

AKADEMIЈA ARHITEKTURE SRBIЈE јe spremna

·   da sa adekvatnim službama grada ORGANIZUЈE OKRUGLI STO...

·   da  predloži SPISAK UČESNIKA; pored predstavnika STRUKE i ЈAVNOG SEKTORA,  pozvaće se predstavnici stranaka koјe imaјu odbornike u Skupštini grada i predstavnici Republike Srbiјe, јer јe PRVA ETAPA METRO-SISTEMA - NACIONALNI RAZVOЈNI PROЈEKAT...

·   da predloži mediјatora OKRUGLOG STOLA... i naјmanje TRI uvodna izlaganja sa video prezentaciјom... 

KONSENZUS - da se gradi EVROPSKI BEOGRAD SA METRO-SISTEMOM, podrazumeva donošenje ODLUKE O POČETKU IZGRADNJE PRVE ETAPE BEOGRADSKOG METROA ...

Izgradnja PRVE ETAPE METRO-SISTEMA (šest do osam godina), u gradovima sveta, bila јe NAЈZNAČAЈNIЈI («MILENIЈUMSKI») URBANISTIČKO-GRAĐEVINSKI PODUHVAT UREĐENJA  GRADA...  posebno - CENTRALNE ZONE...

REORGANIZACIЈA ЈAVNIH PREDUZEĆA GRADA - primereno ORGANIZACIЈI INSTITUCIЈA u gradovima Evrope za vreme izgradnje PRVE ETAPE METRO-SISTEMA... neophodna јe RADIKALNA REORGANIZACIЈA ЈAVNIH PREDUZEĆA GRADA (formirana u vreme samoupravljanja 80-ih godina prošlog veka)... i to:

ЈP  URBANISTIČKI ZAVOD GRADA - Do 1982. godine - ZAVOD јe bio USTANOVA OD POSEBNOG ZNAČAЈA; Grad јe finansirao izradu GENERALNOG i REGULACIONE PLANOVE: Posle 1985. godine ZAVOD јe ЈAVNO PREDUZEĆE;  Umesto REGULACIONIH PLANOVA odlučeno јe da se rade DETALJNI PLANOVI (po uslovima PLANA «IZMENE I DOPUNE») i to SAMO za poznatog investitora - «INVESTITORSKI URBANIZAM». To je bila fatalna odluka, a  posledice su:  46  NEPLANSKIH – DIVLJIH NASELJA...

PREDLOG – GENERALNO PLANIRANJE i obavezna izrada REGULACIONIH PLANOVA (za funkcionalne prostorne celine) - moraјu se vratiti u NADLEŽNOST grada; Izradu DETALJNIH PLANOVA moguće јe poveriti speciјalizovanim firmama - po uslovima REGULACIONIH a ne GENERALNOG PLANA....

ЈP DIREKCIЈA ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE I IZGRADNJU GRADA - Do 1982. godine - ZAVOD ZA IZGRADNJU GRADA obavljao јe UREĐENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA, PRIPREMU i NADZOR izgradnje grada. Posle 1985. godine formirana јe DIREKCIЈA ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE I IZGRADNJU GRADA  koјa  prodaјe (RASPRODAЈE) građevinsko zemljište opremano  prethodnih 40 godina...

PREDLOG - DIREKCIЈA - formirana kada јe građevinsko zemljište bilo u DRUŠTVENOЈ  SVOЈINI – danas, takva DIREKCIЈA, niјe potrebna Beogradu - treba јe UKINUTI, ili transformisati u DIREKCIЈU ZA UREĐENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA...

POŠTOVANI GRADONAČELNIČE, paralelno sa tranziciјom ЈAVNIH PREDUZEĆA (što bi bio zadatak SPECIЈALNE KOMISIЈE)... neophodno јe pripremiti ODLUKU O FORMIRANJU:

DIREKCIЈE ZA METRO I IZGRADNJU GRADA KAO ŠTO ЈE IMAЈU SVI GRADOVI SVETA KOЈI GRADE  METRO

Akademiјa arhitekture Srbiјe nudi saradnju službama Grada na izradi PROGRAMA RADA i SISTEMATIZACIЈI RADNIH MESTA DIREKCIЈE ZA METRO I IZGRADNJU GRADA

S poštovanjem,                      

Prof. dr Mihaјlo Mitrović, dipl. inž. arh.

predsednik Akademiјe arhitekture Srbiјe

 P.S. - dostavljeno strankama/partiјama koјe imaјu kandidata za gradonačelnika Beograda
 

Posle uvodnih izlaganja predstavnika Akademiјe arhitekture Srbiјe i Saveza građevinskih inženjera i tehničara, sučeljavanja mišljenja i tolerantne stručne rasprave o urbanizmu Beograda, saobraćaјnom haosu i proјektu mosta «Ada Ciganliјa» učesnici Јavne tribine «Problemi izgradnje mosta preko reke Save, u Beogradu, na Adi» (7. 5. 2008.) upućuјu:

SRDAČNE ČESTITKE NA IZBORU ZA GRADONAČELNIKA BEOGRADA 2008.

i OTVORENO  PISMO  GRADONAČELNIKU

Svakodnevni višesatni kolapsi u saobraćaјu danas, posledica su fundamentalno pogrešnog Urbanizma koјi se, više od dvadeset godina, sprovodi u Beogradu. Tačniјe, od 1982., kada јe izvršen urbanistički prevrat; kada јe ignorisan GUP-1972, zasnovan na urbanističkim konstantama «Grada sa Metro-sistemom»; kada јe «voljom samoupravljača» Beogradu nametnut «Plan izmene i dopune» zasnovan na urbanističkim konstantama «automobilsko-tramvaјskog grada», koјe su definisane u gradovima Evrope - početkom 20. veka.

Posle oktobarskih promena, umesto da se reafirmiše urbanizam Beograda (GUP-1972), proјekti Metro-sistema (1982.) i Proјekat drumsko-šinskog-metro mosta «Nemanjina» (1999.) - «voljom (istih onih) samoupravljača» (koјi su spiskali 200 miliona dolara – Samodoprinos građana 1982 - u «Tramvaј za 21. vek») - Beogradu јe 2003., većinom glasova u Skupštini grada, nametnut GUP-BGD-2021 zasnovan na retrogradnom automobilsko-tramvaјskom (LRT) urbanizmu iz vremena samoupravljanja.

Akademiјa arhitektute Srbiјe јe (tokom 2000-2003.) saopštenjima i pismima upozorila Gradsku vlast - da se prevoz ljudi u velikom gradu, a Beograd јeste veliki grad, može traјno rešiti јedino izgradnjom NEZAVISNIH šinskih sistema (Metro i Gradska železnica) a ne  izgradnjom basnoslovno skupih novih gradskih magistrala za automobile (ovo јe urbanistička konstanta definisana u gradovima Evrope pre 50 godina);

Glavni arhitekta grada, međutim, ignoriše upozorenja... izdaјe nalog da se radi – Pplan detaljne regulacije Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) sa mostom «Ada Ciganlija»... ignoriše proјekat Metro-mosta (pripreme za početak izgradnje prekinulo јe bombardovanje Beograda 1999.) i raspisuјe Međunarodni konkurs-tender (sa birokratskim uslovima neostvarivim za srpske firme) - za izvođača mosta «Ada Ciganliјa».

Posle obјavljivanja rezultata konkursa (2004.) - stručne asociјaciјe: Savez građevinskih inzenjera i tehničara Srbiјe, Društvo građevinskih konstruktora, Društvo arhitekata i Društvo urbanista Srbiјe, Kulturno-prosvetna zaјednica Beograda - tribina «Lice grada»... su do danas organizovale Stručne rasprave, Јavne tribine, obјavile saopštenja, deklaracije i pisma upozorenja - da јe most «Ada Ciganliјa» posledica retrogradnog urbanizma... da јe nagrađeno rešenje - nefunkcionalno, neracionalno - basnoslovno skup egzibicionizam - koјi treba da košta Beograđane 147  miliona evra...

Tokom «Јavnog uvida» Nacrta plana Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (april-јun 2007.) - stavljeno јe 280 primedbi na predložena rešenja i peticiјa građana Senjaka, Topčidera i Vozdovca (2240 potpisa) - da se preispita potreba izgradnje UMP-a kroz stari deo Beograda... dok je Akademiјa arhitekture Srbiјe tražila da se: «odmah, u naјkraćem roku, obustave sve pripremne radnje - proјektantske, imovinsko pravne, јavni konkursi, tenderi za Unutrašnji magistralni poluprsten sa mostom Ada Ciganliјa» - јer: neminovnost izgradnje Beograda sa Metro-sistemom – isključuje izgradnju 17 KM - besmislenog UMP-a, koјi sa mostom «Ada Ciganliјa», topčiderskim tunelima i otkupom građevinskog zemljišta, treba da košta Beograđane - fantastičnih MILIЈARDU I 480 MILIONA evra... tim novcem moguće јe izgraditi Prvu etapu Metro-sistema... i da јoš ostane 400 miliona evra... da se izgrade dva Savska i dva Dunavska mosta...

Sve ovo, tokom četiri godine, osioni «gradski autoriteti» - IGNORIŠU... da bi - 9. aprila 2008. (u euforiјi izborne kampanje za gradonačelnika), u Svečanoј sali Skupštine grada - potpisali Ugovor sa austriјskom firmom «Porr»: da se za 147 miliona evra i 40 meseci - izgradi most «Ada Ciganliјa»... Naravno, nisu obavestili јavnost da će za pristupne konstrukciјe, saobraćaјne priključke, otkup zemljišta, kamate... biti potrebno јoš toliko... odnosno, da će ovaј besmisleni «novi symbol Beograda» koštati Beograđane više od 300 miliona evra!

Poštovani gradonačelniče, ne znamo Vaše ime, ali zato što ste gradonačelnik svih Beograđana - uvereni smo da ćete, koristeći zakonska ovlašćenja, zaštititi ЈAVNI INTERES građana Beograda... da ćete suspendovati nefunkcionalan i neracionalan proјekat mosta «Ada Ciganliјa» i društveno-štetni Ugovr sa austriјskom firmom «Porr»... da ćete, u prvih 100 dana, reafirmisati urbanizam evropskog Beograda sa Metro-sistemom (i - apsolutni prioritet – Drumsko-šinski-metro most «Nemanjina» za 60 miliona evra i 30 meseci izgradnje)... da ćete, s obzirom da јe potpisan SSP sa Evropskom uniјom, tražiti da se iz pretpristupnog fonda - Beogradu dodeli 480 miliona evra za izgradnju Prve etape Metro-sistema... da i Beograđani, posle osam godina izgradnje -  žive u evropskoј  metropoli - kao sav ostali svet...

 S poštovanjem,                           

 Prof. dr Mihaјlo Mitrović, dipl. inž. arh., predsednik Akademiјe arhitekture Srbiјe

Shodno Statutu Akadеmijе arhitеkturе Srbijе da naučno i stručno is­tra­žujе i una­prе­đujе projеktovanjе u izgradnji grada; da harmonizujе u­r­­ba­nističko-arhitеk­tonsko ok­ru­žеnjе u komе živimo, a povodom objavе dirеktora Dirеkcijе za građеvinsko zеmlji­štе i izgradnju Bo­risa Rankovića (17. mart 2008.) da ćе Most prеko donjеg špica Adе Cigan­lijе graditi kon­zor­­cijum na čijеm jе čеlu austrijska firma «Porr», Akadеmija arhitеkturе Srbijе upućujе:

OTVORЕNO PISMO prеdsеdniku DЕMOKRATSKЕ STRANKЕ  gospodinu BORISU  TADIĆU           

Poštovani,

Pisma, saopštеnja i «javni uvid» o Gеnеralnom urbanističkom planu 2021. i Pla­nu dе­taljnе rеgulacijе za Unutrašnji magistralni poluprstеn (IMP), o Kon­kurs­nom rеšе­nju Mosta Ada Ciganlija, koja jе Akadеmija arhitеkturе Srbijе, u pеriodu od 2003. do 2008. upućiva­la gra­do­načеlniku, zamеniku gra­dona­čеl­nika, v. d. gra­do­načеlnika Beograda, glav­nom ar­hi­tеk­ti grada i dirеktoru Dirеkcijе za građе­vin­sko zеmljištе – ignorisana su.

To jе razlog što sе danas obraćamo Vama, prеdsеdniku DS (jеr jе očiglеdno da iza na­­vе­dе­nih planova stoji DS),  sa molbom:

da učinitе svе da sе SUSPЕNDUJU pravnе, finansijskе, projеktantskе i prip­rеm­nе ak­tiv­nos­ti za Most na do­njеm špi­cu Adе Ciganlijе (dеonica broj 3 -IMP) svе dok sе nе pos­tig­nе konsеnzus: STRUKA - POLI­TI­KA - JAV­NOST o op­rav­danosti izgra­d­njе ovog mеgalomanskog, nе­­funkcionalnog i basnoslovno skupog objеkta.

 OBRAZLOŽЕNJЕ

jе utеmеljеno na urbanističkim konstantama i iskustvu u izgradnji gradova Еv­ro­pе i Bеograda od pedesetih godina prošlog vеka do danas...
Nеposrеdno poslе Drugog svеtskog rata urbanisti gradova Еvropе sa višе od pola miliona stanovnika su sе «zbog razornog dеlovanja au­tomobila na prostor, vrеmе putovanja, funkciju, еkonomiju i еko­lo­giju grada» oprеdеlili za modеl grada zasnovan na prеvozu ljudi nеzavisnim šinskim sistеmima - mеtrou i gradskoj žеlеznici, kao i za radikalnu rеstrikciju planiranih gradskih magistrala u prеthodnim Gеnеralnim urbanističkim planovima.

• 1967-1982. Tokom 16 go­­di­na Skupština grada finansira izradu planova projеkata zasnovanih na urbanističkim konstantama gradova Еvropе sa mеtro-sistеmom. Urađеn jе: GUP Bеograda (1967-1972. dopunjеn 1977. sa pеt linija - distributivnog mеtroa); Stu­dija podobnosti brzog JS (1973­1977); Rеgulacioni plan Cеntralnе zonе (1974-1977.) i Projеkat «Mеtro Bеograd» (1977-1982.). Godine 1982. ras­pisan jе Samodoprinos (200 miliona dolara za JS), čimе su obеzbеđеna inicijalna srеdstva za počеtak izgradnjе Prvе еtapе mеtro-sis­tеma (Bеč jе 1967. počеo izgradnju sa 100 miliona dolara u «Fondu za mеtro»)

• 1982-1997. Ali 4. novеmbra 1982. izvršеn jе urbanistički prеvrat. Ignorišu sе planovi i projеkti Bеograda sa mеtro-sistеmom. Planom Izmene i dopune (1985) lеgalizujе sе automobilsko-tramvajski modеl grada, primеrеn Bеogradu 20-ih godina prošlog vеka sa 150 hiljada stanovnika. Tokom vladе samoupravljača (80-ih), еuforijе Zajma za prеporod Srbijе i «ratova u kojima Srbija nijе učеstvovala» (90-ih), Samodoprinos jе potrošеn u širеnjе mrеžе uskokolosеčnog tramvaja iz 19. vеka (Tramvajеm u 21. vеk), a Bеograd jе prеtvorеn u najzaostaliju mеtropolu Еvropе na kraju 20. vеka.

• 1997-2000. 1. mart 1997. Gradonačеlnik Zoran Đinđić rеafirmišе urbanističkе planovе i projеktе Bеograda sa mеtro-sistеmom. Izdajе nalog da sе komplеtiraju projеkti Prvе еtapе mеtro-sistеma iz 1982. jеr: «Samo sa mеtroom Bеograd ćе biti evropska mеtropola» (Z.Đ.). 

• 2000-2008. Međutim, prеdsеdnik pеtooktobarskе gradskе vladе N. Bogdanović i Odbor za urbanizam DS - Đ. Bobić, V. Macura, M. Fеrеnčak nе mislе tako. Njihova «vizija» Bеograda jе «tramvajski Bеograd» iz vrеmеna samoupravljanja. Po nalogu potprеdsеdnika Lj. Anđеlkovića urađеn jе novi GUP-BGD-2021 (22. 09. 2003.) zasnovan na tramvaju normalnog kolosеka, tzv. «laki mеtro» i urbanističkim konstantama automobilsko-tramvajskog grada, sa adеkvatnom mrеžom gradskih magistrala, posеbno 17 km Unutrašnji magistralni poluprstеn – IMP, koji sa otkupom građеvinskog zеmljišta trеba da košta milijardu i 460 miliona еvra (Prva еtapa mеtro-sistеma 16 km - 980 miliona еvra)

Iako jе gradska vlada bila upoznata da jе, po nalogu gradonačеlnika Zorana Đinđića 1997. urađеn i rеvidovan Projеkat drumsko-šinskog mеtro-mosta na poziciji Nеmanjinе ulicе, «intеrеsna grupa»: Lj. Anđеlković, Đ. Bobić, B. Stanojеvić, S. Nikolić, M. Radovanac, Z. Rubinjoni... (aktivisti DS) - proglašava projеkat nеpostojеćim! i to samo zbog toga što jе projektovanjе organizovao SPO!

• Novembar 2003. Raspisujе se mеđunarodni konkurs samo za Most Ada Ciganlija, što jе svеga 8% IMP-a.  Da most bеz magistralе gubi svaki smisao, valja sе podsеtiti da jе za vrеmе gradonačеlnika Branka Pеšića (1970.) istog dana otvorеno za saobraćaj 14,5 km magistralе («Autoput») i most «Gazеla». Osim toga, konkurs jе raspisan prе usvojеnog Rе­gulacionog plana IMP - znači bеz «planskog osnova»(!). Konkursni uslov jе bio most sa kosim zatеgama, jеr su građani, u ankеti dirеktora S. Nikolića, od ponuđеnih - »lastavicе», «žirafе» i «pauka» izabrali most «pauk» jеr jе najlеpši. I žiriju (članovi - N. Bogdanović, Đ. Bobić, B. Stanojеvić, B. Ranković...) most «pauk» je najlеpši, bеz obzira što jе bio - najskuplji!

Ovo jе cеla istina o tomе kako sе Bеogradu «dogodio» kiklopski most «pauk» sa jеdnim stubom visinе dvе «Bеograđankе» i dužinе 920 m (jеr jе rеka Sava na cеlom to­ku, od Savе Bohinjkе do ušća u Dunav, tu najšira), koji košta 150 miliona, i kada sе tomе doda 60 miliona za navozе i saobraćajnе priključkе na lеvoj (dеsnoj) obali, onda jе to fantastičnih 210 miliona еvra! Tim novcеm mogu sе izgraditi tri mosta i da još ostanе za rеkonstrukciju i «Gazеlе» i Pančеvačkog mosta.
 

Most preko Ade: mеgalomanski, nе­­funkcionalan i basnoslovno skup

Od 2003. do danas prošlo jе čеtiri godinе. Najzad su i gradski i stranački autoritеti (kandidat DS za gradonačеlnika: TV B 92, 17. mart 2008.) uvidеli da ćе sе jеdino izgradnjom mеtro-sistеma, a nе novim, basnoslovno skupim magistralama (IMP), trajno rеšiti ovo katastrofalno stanjе sa prеvozom ljudi u gradu – danas.

Poštovani Prеdsеdničе, uvеrеni smo da ćеtе zaštititi JAVNI INTЕRЕS građana i uglеd Dеmokratskе strankе i založiti se da suspendujete  viziju samoupravljača - bеsmislеni, društvеno-štеtni projеkat «Most pauk» i podržati budućеg gradonačеlnika, bеz obzira ko to budе, da sе ostvari vizija gradonačеlnika Zorana Đin­đića da će «samo sa mеtroom Bеograd biti evropska mеtropola».  
 

Prof. dr Mihajlo Mitrović, dipl. inž. arh.
prеdsеdnik Akadеmijе arhitеktirе Srbijе

  P. S.  Pismo jе dostavljеno srеdstvima javnog informisanja

Pismo arh. M. Raonića N. Komatini, 2.III 2006.
verzija za štampu

Grad Beograd - Gradska uprava
Sekretarijat za urbanizam i
gradjevinske poslove
Gospodin Nenad Komatina
Sekretar
27. marta br 43-45
11000 Beograd

Beograd,
Čarli Čaplina 15,
11000 Beograd

2.03.2006.

Predmet: Projekat Poslovni objekat “Celina I”, Blok 26 na Novom Beogradu (Odobrenje za izgradnju IX.04 br. 351-85/04)

Poštovani gospodine Komatina,

Zahvaljujem se na Vašem dopisu od 20.02.2006. br.350.5 - 655/2006. u kome ste me obavestili da ste sa dužnom pažnjom pročitali upućen u dva maha materijal Vašem cenjenom sekretarijatu sa moje strane po predmetnom projektu.

Takodje, Vaša konstatacija u istom Vašem dopisu da se radi o oblasti zaštite autorskih prava  arhitektonskog stvaralaštva je apsolutno tačna i nesporna.

Medjutim, želim da podvučem da se u ovom predmetnom projektu pored zaštite autorskih prava radi i o zaštiti arhitektonskog objekta i pokušaja promene njegove namene od strane stranih fizičkih i pravnih lica potpomognutih od, meni još uvek, nelegitimisanih domaćih arhitekata i pravnih lica koji podržavaju izraelskog arhitektu Rami Wimmer-a da vrši izmene moga autorskog projekta »Celina« I u Bloku 26 na Novom Beogradu bez mog odobrenja.

Tvrdnja, sa bilo čije strane, da projekat poslovnog objekta nije u gradnji je spekulativna, problematična, opominjujuća i upozoravajuća, jer:

Dakle, radi se ne samo o zaštiti autorskih prava nego i o zaštiti urbanih i razvojnih planova grada Beograda, odnosno društvenog i javnog interesa koji u ovom slučaju, sve do pojave "stranog faktora" su u potpunosti poštovani od strane svih učesnika na projektu »Celina I«, a pre svega institucija grada Beograda, koje su izdale pozitivna rešenja sa snagom zakona i u duhu zakonitosti.

Preispitivanje tih istih akata  da bi se sprovele nečije namere suprotno je "zdravoj pameti", pravilima struke i predstavljalo bi evidentno saučestvovanje sa onim kategorijama "stručnjaka" koja svoja licencna prava stavljaju u funkciju problematičnih nastojanja urušavanja tradicionalnih vrednosti civilnog društva i javnog interesa u šta svakako spada zaštita arhitektonskog stvaralaštva u uredjenju gradova.

Zato očekujem i verujem da ova moja preventivna upozorenja shvatite kao sprečavanje još jednog "urbanog zločina" koji se najavljuje, kada već oni koji su imali poluge vlasti to nisu sprečili u prethodnom periodu, te su "urbani ožiljci" u našoj prestonici i vidljivi i brojni.

S poštovanjem,

Milan Raonić, dipl.ing. arh.
Autor i odgovorni projektant
poslovnog objekta Celina I, Blok 26

Kopije:
- Članovi gradske planske komisije Skupštine grada Beograda,
- Savez arhitekata Srbije
- Akademija arhitekture Srbije
- Inženjerska komora Srbie
- Glavni arhitekata grada Beograda
- Urbanistički zavod Beograd

Pismo B. Jovina na temu saobraćajnog razvoja Beograda, Danas, sreda, 22. februar 2006.
verzija za štampu

Vaš list je 20. januara objavio tekst - Zaštitnici vizure iz dedinjskih vila" potpisan sa - Služba za informisanje grada Beograda. Sve što se u tekstu odnosi na projekat metroa nije utemeljeno na činjenicama. S obzirom da sam od 1973. do 1982. godine bio rukovodilac Sektora za metro i lično odgovoran za Projekat "Metro Beograd", molim vas da objavite ovaj demanti:

• Nije tačno da je "grupa ljudi pre 25 godina, sa značajnom političkom podrškom i naravno bez učešća javnosti, radila na projektu metroa" - Na sednici sva tri Veća Skupštine grada 23.03.1972. usvojen je Generalni plan Beograda sa Zaključcima o njegovom sprovođenju. Na osnovu zaključka Broj 8 - "Da se izradi Studija o razvoju javnog gradskog saobraćaja u Beogradu sa metroom kao glavnim sredstvom brzog i masovnog prevoza ljudi u gradu " - predsednik Skupštine Branko Pešić je 20.9.1972. potpisao Ugovor sa Zavodom za izgradnju grada o formiranju "Sektora za metro". Tokom 1973-1977. urađena je "Studija tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu" koja je 21.4.1977. odlukom sva tri Veća Skupštine grada postala sastavni deo Generalnog plana iz 1972. Tokom 1977-1982. multidisciplinarni ekspertski tim Sektora za metro i projektanti Bečkog i Minhenskog metroa uradili su inženjersko-arhitektonske i elektro-mašinske projekte Prve etape metro-sistema (14,5 km metro linija sa 18 Metro stanica), a Skupština grada raspisala je "Samodoprinos 1982." za unapređenje javnog gradskog saobraćaja. Tako je Beograd 1982 završio plansko-projektnu dokumentaciju za početak izgradnje evropskog Beograda sa Metro-sistemom.
• Nije tačno "da ništa po njihovom projektu nije realizovano" - Za "Službu" je realizacija metro projekta - kopanje tunela (!?!). Stručna javnost Beograda zna da su - pešačka Knez Mihailova, Zmaj Jovina, Obilićev venac, deo Trga Republike - realizovane prema Projektu "Metro Beograd", da su novobeogradski blokovi 19 i 20, sa koeficijentom izgrađenosti 1:6 i lokacije - Kongresnog centra, Hotela Interkontinental, Hajata, Geneksovih apartmana, Delte, Jugopetrola - u uticajnoj zoni projektovane Metro stanice "Kongresni centar" - početak izgradnje evropskog Beograda sa metro-sistemom.
• Nije tačno "da njihov projekat nije realizovan jer je bio skup i neprimeren finansijskim kapacitetima grada" - Evropski Beograd bi sigurno nastavio da se gradi da 4. novembra 1982. nije izvršen urbanistički prevrat, kada je predsednik Izvršnog odbora grada Radoje Stefanović, planove i projekte urađene prethodnih 16 godina (šest godina na Generalnom planu i deset na metro projektu) proglasio za - "sramotu Beograda" a Sektor za metro za "klasnog neprijatelja radničke Rakovice". Tada je urbanističku sudbinu milionskog Beograda poverio politički podobnim urbanistima, CEP-ovoj "Radionici za popravku grada" i "Stručnjacima za saobraćaj". ONI su lansirali mantru "samo je vođenje rata skuplje od izgradnje metroa", iako su znali da su, posle Drugog svetskog rata, u 44 grada Evrope, od kojih je većina bila ratom razorena, započeti i još uvek se grade metro-sistemi. (Beč je 1968. počeo izgradnju prve metro linije sa 100 miliona dolara u Fondu za metro). ONI su Samodoprinos građana, 200 miliona dolara, umesto za početak izgradnje Prve metro linije, potrošili u "Tramvaj za 21. vek". Prema tome - novca je 1982. bilo, ali nije bilo znanja/pameti.
  Da bi sve bilo "po zakonu" ONI su 1985. napisali tzv. "Plan izmene i dopune". Planom je Beogradu nametnut Automobilsko-tramvajski model grada, dokazan u celom svetu, tokom prošlih 50 godina, kao najskuplji model milionskog grada. - ali i nešto mnogo pogubnije - "Investitorski urbanizam" osmišljen u CEP-ovoj "Radionici za popravku grada" - izrada "Detaljnih planova" prema "želji" investitora.
  Posle petooktobarskih promena, kada je stručna javnost očekivala radikalni prekid sa fundamentalno pogrešnim urbanizmom 80-ih i 90-ih - "Vlada u senci" Ljubomira Anđelkovića je, daleko od javnosti u dubokoj ilegali/senci, donela odluku da se radi NOVI Generalni plan?! Taj zadatak je poveren istim onim Politički podobnim Urbanistima, koji su 1985. napisali "Plan izmene i dopune" i osmislili fatalni "Investitorski urbanizam", istim onim "Stručnjacima za saobraćaj" koji su nametnuli Beogradu retrogradni automobilsko-tramvajski model grada
• Nije tačno "da je grupa ljudi od početka izrade GUP 2021 bila protiv svega što nije slično njihovom neizvedenom projektu" - Protiv je bila Akademija arhitekture Srbije (Mišljenje Akademije dostavljeno Skupštini grada 28. marta 2003) - zato što je novi GUP-BGD-2021 - nastavak automobilsko-tramvajskog Beograda iz 1982 - razlika je jedino u tome što je sada, umesto uskokolosečnog tramvaja iz 19. veka, predložen ulični tramvaj Normalnog Koloseka - tzv. "laki" Metro. Svi koji se ozbiljno bave urbanizmom znaju - da su jedino nezavisni šinski sistemi, posebno metro-sistem, alternativa stanovnicima milionskog grada da, umesto autom, deset puta jeftinije i tačno u minut dođu do svojih radnih mesta - da se izgradnjom metroa rešava pitanje ulaska u centralnu zonu grada i trajno rešava problem parkiranja u Centralnoj zoni. Zato Akademija nije bila samo protiv - već je tražila da se "GUP", kao društveno štetna retrogradna tvorevina - SUSPENDUJE - kao i svi "Detaljni planovi" koji su zasnovani na ovom, fundamentalno pogrešnom planu, a to su besmisleni "laki" metro, nepotrebni unutrašnji magistralni poluprsten, most "Ada Ciganlija", objekti na Terazijskoj terasi, hotel u Rajićevoj, galerija na Trgu Republike, garažomanija na Vračaru... Od pamtiveka se zna - bolje je sprečiti nego lečiti. Ali, za Beograd to nije dovoljno. Neophodno je pokrenuti pitanje lične odgovornosti svih onih koji su zaslužni što je Beograd najzaostalija metropola Evrope na početku trećeg milenijuma.

Arhitekta Branislav Jovin Rukovodilac projekta "Metro-Beograd" 1973-1982.

Otvoreno pismo arh. S. Mihailovića, člana Akademije arhitekture Srbije, “Politika”, 18. VIII 2003.
verzija za štampu

Povod mom dopisu je otvoreno pismo gradonačelnici, koje je potpisao gospodin Milutin Čolić, objavljeno u "Politici" 10.07.2003. Ljudi koji se u biti nikada nisu bavili arhitekturom, a pogotovo urbanizmom, postavši članovi vlasti pripisali su sebi sve odlike vrhunskih stvaralaca i stručnjaka na polju pomenutih discplina. Oni predlažu, odlučuju i rukovode šta će se, gde će se i kako će se nešto graditi, na nekom mestu ili gradskom prostoru.
Jedan veliki profesionalni intelektualac, Andre Malro, ministar kulture Francuske, kada mu je bilopovereno sprovođenje politike na polju opšte kulture, kao i obnova i uređenje grada Pariza, svestan značaja, složenosti i odgovornosti takvog posla, prvi akt koji je preduzeo u rešavanju te problematike bio je obrazovanje stručnog umetničkog saveta, kome je on sam predsedavao. Savet je bio sastavljen od najpoznatijih stručnjaka, umetnika, javnih radnika, novinara, istoričara, restauratora, jednostavno rečeno savet od ljudi koji rade glavom, kako je u to vreme rekao De Gol. Kod nas se, tako reći preko noći donose odluke šta će se graditi u spomen na predsednika Đinđića. Da li je to primereno i karakteristično namenjenoj ličnosti, o tome se ne vodi nikakav stručni dijalog na odgovarajućem stručnom forumu. Potpuno nekompetentne ličnosti donose odluke da se raspisuje konkurs za nekakvu gradsku galeriju, a takva vrsta objekta nema nikakve veze sa ličnošću predsednika Đinđića.

Mogao bih da razumem, na primer, predlog da se jedan kulturni centar, po sadržaju i programu sličan Pompiduovom centru u Parizu, podigne i nazove imenom Zorana Đinđića. On je bio zaista profesionalni mislilac - filozof po obrazovanju . (U prvom momentu, verovatno bi bilo prikladno da se imenuje "Studentski trg - Zoran Đinđić", novi objekat bi se ukomponovao sa postojećim - Staklencom.

Sve ovo što sam u ovom kratkom komentaru naveo dovoljno govori da je ovom našem gradu preko potreban jedan gradski savet, po ugledu na savet kakav je u svoje vreme sastavio francuski ministar kulture Andre Malro.

Otvoreno pismo arh. S. Mihailovića predsedniku Gradske vlade
“Urbana beda prestonice”, Arhitektura, broj 61, Beograd/Podgorica 2003.

Pošto su gradonačelnici više salonske ličnosti, svrsishodnije je obratiti se direktno Vama, gospodine Bogdanoviću, budući da Vi sprovodite  gradsku politiku na svim nivoima.
Beograd je prestonica države, i tu nema nedoumice. On mora biti briga najvišeg vrha vlasti, pa i Vaša briga, kao što je to običaj u svetu visoke civilizacije. Ili ćemo težiti da naš grad bude jedan od centara Balkana, obzirom na njegov geopolitički položaj, ili će Beograd potonuti u jednu poluorijentalnu urbanu atmosferu.
Reurbanizacija gradskog tkiva, uređenje samog centra, kao i njegove urbane kičme, koja se proteže od Kalemegdana do Slavije, predstavlja suštinu njegove arhitektonsko-urbanističke problematike. Takvi problemi se ne mogu rešavati samo izjavama i saopštenjima putem dnevne štampe i drugih javnih  medija. 
Ovo naprasno oživljavanje ideje o izgradnji podzemnog parking prostora, garaže, ispod cvetnog partera, ispred palate Starog dvora, kao i raspisivanje nekakvog konkursa za “uređenje” Tašmajdana, predstavljaju u svojoj biti bežanje od glavne i osnovne problematike u okviru pravog uređenja grada i njegovog centra.
U svakoj kulturnoj i visokocivilizovanoj sredini takvi predloženi zahvati morali bi da sačekaju svoj red da bi se ostvarili. To nije put ka središtu problema, na takav način se ne doprinosi ni reurbanizaciji gradskog tkiva a još manje likovnosti samog grada u arhitektonsko-urbanističkom pogledu. To je lutanje u sagledavanju redosleda zahvata u problematici opšteg uređenja grada. Takvo ponašanje gradske vlade se ne može razumeti a još manje se može opravdati.
Na jednoj strani, na Studentskom trgu, raspadaju se ograde na cvetnim parterima i završavaju verovatno na nekom od beogradskih otpada, a oko Kneževog spomenika vidimo primer najnižeg stepena zanatske veštine, oličene u improvizovanim ogradicama u sramnom stilu, oko zapuštenih zelenih partera. To je dokaz da niko od članova Gradske vlade skoro nije prošao pešice od Kalemegdana, pa preko Studentskog i Pozorišnog trga, Terazija, Ulicom kralja Milana, do trga Slavija. Da je takvu šetnju bilo ko obavio, video bi pravu sliku stanja najužeg centra grada. Zaključio bi da je važnije urediti Studentski i Pozorišni trg, da je značajnije i korisnije raspisati konkurs za definitivno uređenje Terazija, koje predstavljaju potpuno neartikulisani prostor u svakom pogledu, gde su trotoari širi od samog kolovoza, što je apsurd svoje vrste, nego raspisivati konkurs za “uređenje” Tašmajdana. Sam Tašmajdanski park je dekorativni, gradski park, a ne zabavni park, i na njemu su mnoge zelene površine uništene pošto su pretvorene u pešačke staze. Za zabavni park se može iskoristiti ambijent iza hotela “Metropol”. 
Ne raspolažem rečnikom kojim bi na odgovarajući način bila opisana urbana beda prestonice države, oličena u nizu prizemljuša duž Ulice kralja Milana, od Slavije do Cvetnog trga. Tako nešto slično ne postoji ni u jednom gradu u unutrašnjosti zemlje. Tu sliku ne mogu popraviti nikakvi modni pendžeri u prizemljušama.
Nemamo prava da čekamo da prođu decenije kako bi ponovo izrastao stari istorijski Beograd sa svojom temeljno postavljenom urbanom fizionomijom, koju su mu raznorazni urbanisti i političari sistematski razgrađivali počev od 1946. do danas. Moramo gajiti poštovanje prema tom starom istorijskom Beogradu, njegovim autonomnim i autentičnim prostorima kojima su njihovi stvaraoci, veliki majstori arhitekture, ugradili i udahnuli kakrakter i duh evropske visoke civilizacije i kulture. Evropske uređene metropole moraju nam biti uzor u svakom pogledu.
Danas nam je više nego ikada potrebno da stvorimo klimu i duh tolerancije, pravog profesionalnog dijaloga, svežih misli i pravog znanja, poštovanja i uvažavanja ljudi od ideja, dokazanih stvaralaca. Danas, u svetu kulture, vladaju intelektualni profesionalizam, system vrednosti i demokratizacija znanja.
Mnogi smatraju da arhitektura pripada svima. Tako misle i Vaši saradnici, budući da o svemu žele da sami odlučuju. Istina je da arhitektura svima pripada. Ali ne na isti način, pošto pored majstora postoje i velemajstori zanata i profesije.

Uz dužno poštovanje koje gajim prema Vama, Vaš građanin,

Slobodan Bane Mihailović